Dizni figurice od fondana

Jesenas sam pravila figurice od fondana za unukinu rođendansku tortu, Nisam imala alata pa sam je snalazila pomoću štapa i kanapa ;)

Fondan je po Minjinom receptu, a kako nisam imala ni adekvatne boje, (bile su one iz kesice, fondan mi je bio malo više suv i krunio se. Prve figurice Mikija i Mini sam malo zabrljala, ali prvi mačići se u vodu bacaju - kažu, pa će sledeči put nadam se biti bolje.

Što je bitno unukica je bila zadovoljna, a kad sam videla njeno oduševljenje i ushićen osmeh i ja sam. Pokušajte i vi, malo se poigrajte i obradujte svog mališana.

Racept je copy-paste

Sastojci:

1 kesica želatina u prahu
50 ml hladne vode (za želatin)

20 ml vode (za fruktozu)
100 gr fruktoze ili dekstroze (voćni šećer)
1 velika kašika glicerina (nabavite kod Eurowilta))
900 gr šećera u prahu

Želatin preliti sa vodom i ostaviti da nabubri. Fruktozu ili dekstrozu stavite u šerpicu i prelite isto sa vodom. Stavite na ringlu da se istopi. Mešajte sve vreme do početka ključanja. Neka vri tridesetak sekundi, zatim sklonite sa vatre i dodajte jednu punu supenu kašiku glicerina i nabrubreli žilatin. Promešajte.

U vanglicu stavite 500 -600 gr šećera u prahu, zatim postepeno sipajte istopljeni šećer i mešajte sa kašikom. Povremeno dodajte još šećera u prahu, a zatim preročite na radnu površinu i sa ostatkom šećera umesite fondan. Ako su vam  u startu ruke mnogo ulepljene sa fondanom, operite ih i onda nastavite sa mešenjem fondana. Bitno je da ruke nakon pranja dobro osušite papirnatim ubrusom, a ne peškirom ili krpom jer će vam u suprotnom ostati dlačice na fondanu.

Gotov fondan ostavite 30 minuta na površini gde ste ga mesili da se prohladi, a onda ga stavite u dobro zatvorenu kesu i čuvajte na sobnoj temperaturi. Najbolje je da se iskoristi u naredna 2-3 dana zato što je onda najlakše raditi sa njim ali ga možete čuvati i mesec dana ako želite. Ako se desi da ga želite upotrebiti nakon tih mesec dana a on bude malo tvrđi za rad, slobodno ga stavite na 4-5 sekundi u mikrotalasnu ali vodite računa da ga ne pregrejete jer možete tako i ruke da izgorite sa njim, jer u sredini bude vreo.

Ovako napravljeni fondan najbolje je bojiti sa gel bojama. Uzmete željenu količinu fondana, zabodete čačkalicu u gel boju a onda tu istu čačkalicu zabodete na par mesta u fondan.

Ako bojite sa bojom u prahu, pre nego što stavite željenu boju rastopite je sa par kapi vode ili alkohola.

Posni medenjaci, medena kutijica i kućice

Ove posne medenjake sam pravila mojim roditeljima za posnu slavu Sv. Nikola, gde smo se svi okupili na skromni porodični ručak.

Prvo pripremite šablone za medenu kutijicu, medene kućice i druge medenjake koje želite da pravite.

Testo:

250 gr. margarina

200 gr. braon šećera

7 kaš. meda

600 gr. brašna

1 kaš. sode bikarbone

1-2 kaš. đumbira, cimeta… (ja sam koristila začin za medenjake)

Ukrašavanje:

200 gr. šećera u prahu

2 kaš. limunovog soka

par kapi vode

prehrambene boje po želji

bombonice, žele, perlice, ukrasne trakice…

Priprema:

Margarin, med i šećer zajedno otopiti pa ostavite da se malo prohladi.

Posebno pomešajte brašno, bikarbonu i začine za medenjake, dodajte smesu od meda i margarina, pa mešajte da se sve poveže i dobijete glatko testo. Ako je premekano i lepljivo dodajte još malo brašna, ako vam je pretvrdo, dodajte malo vode.

Rastanjite testo 3-5mm na pek papiru na kojem ćete peći medenjake. Izrežite medenjake pomoću šablona, odstranite višak testa pa pažljivo prebacite pek papir na tepsiju.

Odložite tepsiju na par minuta u zamrzivač dok vam se ne ugreje rerna na 180 stepeni.

Pecite medenjake 10-12 minuta ili dok ne dobiju blago rumenu boju po ivicama.

Ohladite ih i ako je potrebno malo izrendajte na rendi ivice da bi ih poravnali ukoliko su vam se malo deformisale tokom pečenja.

Kutijicu i kućice spajati karamelizovanim šećerom. U širu posudu istopiti 4-5 kašike šećera dok ne dobije braon boju, smanjiti temperaturu na minimum, i pažljivo da se ne opečete, (prženi šećer je opasan), spajati delove.

Za glazuru prosejte šećer u prahu, dodajte limunov sok i po potrebi par kapi vode, a možete dodati i prehrambene boje ako želite. Glazuru sipajte u najlon kesu kojoj ste malo odrezali vrh.

Ukrasite šećernom glazurom, bonbonicama, perlicama i ostavite da se glazura osuši, pa poslužite ili odnesite dragim osobama na poklon.

Pored toga, moja mlađa ćerka je došla sa puta iz Madeire (Portugal), odakle nam je donela ovo čudno, neobično voće i po ukusu i po izgledu, koje smo nakon ručka degustirali.

Izvor uz neke moje izmene, da bi medenjaci bili posni.

Pljeskavice od heljde, gomasio (susamova so) i tahini (susamova pasta, susamov puter, taan)

pljeskavice od heljde?

pogacice nikad nisam pravila, ako jesam onda je bilo isto kao proja. za pljeskavice skuvas heljdu kao pirinac, dodas malo soli, mleveni lan, zacine koje hoces. ja sam stavljala cesto onaj kumin, al ti to ne volis, moze kari a mogu i mediteranski zacini, bosiljak i sl... mozes da stavis rendanu sargarepu i crni i beli luk, napravis pljeskavice i pečes u rerni na pek papiru ili pržiš.

gamashio? samo prepecen susam na suvom tiganju i so ali pazi da ne izgori

i onda, kad se ohladi, malo izgnjecis u avanu ili samo sa kutlacom i to ti je umesto soli...

Eto, tako je izgledala prepiska sa mojom mlađom ćerkom, (koja je na Madeiri u Portugaliji već tri nedelje), a ja pronašla neke stare fotografije ovih finih pljeskavica koje je ona pravila, i baš želim sad da ih podelim sa vama, jer je post, a i zima je, a heljda je dobra zimi jer greje organizam.

Pošto je moja Bojana uvek u nekoj žurbi, njena hrana je bazirana uglavnom na lagane vege obroke, koji se brzo spreme, bez puno zadržavanja u kuhinji, nema ona vremena za to, a ni za objašnjavanje recepata, par reči i to je to ;) morala sam da pročačkam malo po netu, da bi ovaj post dopunila sa korisnim podacima.  

Malo o heljdi

Heljda je planinska biljka poreklom iz centralne Azije. Zbog izuzetno hranljivih semenki svrstava se među žitarice, iako pripada porodici zeljastog povrća, kratkog vegetacionog perioda. Uspeva na peskovitim i vlažnim područjima i na nadmorskoj visini preko 1 000 m. Ne trpi česte kiše i veliku vlagu. Zbog hranljivih semenki svrstava se među žitarice, iako botanički pripada kategoriji zeljastog povrća, mada je neki ubrajaju u voćke. Ima kratak vegetacioni period i brzo raste.Od setve do sazrevanja ima otprilike 3 meseca, zbog čega je pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. U krajevima sa kraćim periodom osunčavanja pogodna je za sejanje posle mrazeva i za sazrevanje pre novih zahlađenja. Jednogodišnja je zeljasta biljka sa čvrstom, rebrastom i grubom stabljikom visine 15 – 60 cm, a na kraju vegetacije razgranata i crvenkaste boje.Donji listovi su smešteni na dugim peteljkama, a gornji su sedeći. Listovi su srcoliki, streličasti i zašiljeni.

Zrno heljde posebno je zdravo za ljudski organizam jer obiluje hranljivim materijama, pre svega ugljenim hidratima i proteinima. 

Od mineralnih materija najviše ima kalijuma i fosfora, ali nisu zanemarljive ni količine kalcijuma, magnezijuma i gvožđa koje poseduje. Svakodnevnom konzumacijom, kroz užinu, keks ili na neki drugi način, vašem organizmu obezbediće neophodne količine joda, cinka i rutina (supstance iz grupe vitamina P) potrebne za pravilan rad metabolizma. 

Pored toga, povoljno utiče na smanjenje visokog krvnog pritiska, ublažava stres, nesanicu i dijabetes. Opšte je poznato da je heljda jedna od retkih žitarica koja ne sadrži gluten, protein koji uzrokuje, između ostalog, i brojne alergijske reakcije. 

Najvažnije od svega za one koji žele da izgube kilograme jeste da heljda obezbeđuje dugotrajan osećaj sitosti, nije previše kalorična, a ima veliku hranljivu vrednost. 

Opšte je poznato da je heljda jedina žitarica koja ne sadrži gluten, protein koji uzrokuje, između ostalog, i brojne alergijske reakcije. Najvažnije od svega za one koji žele da izgube kilograme jeste da heljda obezbeđuje dugotrajan osećaj sitosti, nije previše kalorična, a ima veliku hranljivu vrednost. Promenite Vaše navike, i umesto nezdravih energetskih pića počnite sa konzumacijom keksa od heljde ili nekih drugih proizvoda koji sadrže ovu nezamenjivu žitaricu.

CVETANJE HELJDE : Za razliku od drugih žitarica na zeljastoj stabljici se razvija i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova.

HELJDA JE MEDONOSNA BILJKA i tu činjenicu proizvođači koriste dvojako: dovoze košnice pčela i maksimalnom oplodnjom povećavaju prinos heljde, koji ponekad može biti i do 50% veći od prinosa koji se odvija bez pomoći pčela, odnosno, kao posledica nesigurnog oprašivanja prinos heljde zna da bude  znatno manji. U nekim zemljama čak seju heljdu samo zbog meda, koji je vrlo kvalitetan i cenjen. Prinos meda po 1 hektaru iznosi i do 90 kg. Med od heljde je tamne boje a miris i ukus aromatičan.

ZRNO HELJDE je vrlo bogato hranljivim materijama. Najviše ima ugljenih hidrata (oko 73%), proteina (11,7%) i biljnih ulja (2,4%). Od mineralnih materija najviše ima kalijuma (448 mg) i fosfora (282 mg ), zatim kalcijuma (114 mg) a nisu zanemarljive ni koli - čine magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Osim toga sadrži i proteine, masti, vitamine, mikroelemente:jod, cink, brom,   organske kise line i rutin, supstancu iz grupe vitamina P.

Po vitaminskom sastavu sadrži gotovo sve vitamine grupe B i velike količine niacina. Energetska vrednost 100 g. jestivog dela zrna iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Ako ovim biohemijskim i energetskim karakteristikama dodamo i njenu laku probavljivostvelika je šteta što je ova vredna namirnica zapostavljena, što se malo proizvodi i malo koristi u ishrani.

HRANLJIVA VREDNOST HELJDE : Proteini heljde su kvalitetniji od proteina ostalih žitarica a u sebi sadrže i vitamine B1 i B2, kao i vitamin P (rutin) koji je odličan za otpornost krvnih sudova. S obzirom da je medonosna biljka ima i vitamina D (gdje je med tu je i vitamin D).

Heljdin čaj, takođe ima lekovita svojstva: pomaže krvnim sudovima, pospešuje memoriju, pomaže kod reumatizma, glaukoma i dijabetesa, smanjuje visok krvni pritisak, podmlađuje krvne sudove. Plod heljde, osim hranljivih sastojaka sadrži i oko 25% biljnih vlakana koja su dobra za smanjenje telesne težine.

Iako se heljda retko koristi u ishrani na našim prostorima, obiluje proteinima, antioksidansima, vitaminima B grupe i vlaknima tako da pomaže u lečenju stresa, nesanice i dijabetesa, dok čaj od njenog cveta leči bronhitis i ublažava kašalj.

Ima najveću količinu aminokiseline lizin od svih žitarica. Nedostatak ove aminokiseline izaziva usporen rast i razvoj.

O LEKOVITIM SVOJSTVIMA HELJDE - U narodnoj medicini, heljda se koristi na dva načina:

- kao biljni čaj od osušene biljke

- kao jelo (kaša) i čaj od semenke heljde.

Poznato je i lekovito delovanje čaja od cveta heljde na disajne organe i disajne puteve (kašalj) a mešavina listova i cvetova heljde leči arterosklerozu krvnih sudova.Integralno brašno od heljde koristi se za pripremu raznih obloga u lečenju raznih kožnih nečistoća (lišajevi, ekcemi, čirevi) a u kozmetici za negu lica i za pripremu maski (piling).

PRERADA HELJDE moguća je na dva načina:

- mlevenjem oljuštenog zrna heljde

- mlevenjem celog zrna heljde

Za ljuštenje heljde postoje industrijske linije koje omogućavaju 100% ljuštenje heljde i dobijanje čistog heljdinog zrna, 100% oljušteno zrno heljde, dalje se melje u mlinu na kamen ili na mlinskim valjcima i koristi u pekarskoj industriji, a omotač heljde, kao sporedni proizvod, nakon sterilizacije, nalazi primenu u proizvodnji jastuka.

Neoljušteno zrno heljde, prerthodno prečišćeno, može da se melje kao celo zrno i dobija se integralno heljdino brašno koje takođe nalazi u pekarskoj industriji i proizvodnji testenine.

Recept sa neta:

Izrendamo malu šargarepu, dva manja krompira i jedan manji crni luk, (može i beli ako volite i ako ga dobro podnosite). Ako imate stari hleb, potopite u vodu onaj deo iz sredine i dobro ocedite. Ako nemate hleb, onda dodajte prezlu. Jedno jaje i sve to posolite, pobiberite i napravite masu za pljeskavice.

Sada, posebno u jednu posudu pomešajte, heljdino brašno, kukuruzni griz (palentu), i susam.

Od smese pravite pljeskavice i dobro utapkajte u ovu mešavinu brašna i susam.

Pržite na vrelom ulju. Kao prilog, neka budu pržene kockice od krompira.

Gomašio ili susamova so 

Semenke su jako važne u zdravoj ishrani i često su deo makrobiotičkih obroka. Obično se kombinuju sa žitaricama.

Daju jelima lep, hrskav ukus, ali su još važnije zbog svoje hranljivosti: sadrže vitamin E i nezasićene masne kiseline. Nezasićene masne kiseline važne su za naše vene, za ceo sisem za cirkulaciju koji održavaju elastičnim.

Zasićene masne kiseline se često nalaze u margarinu, u uljima i imaju čitav niz odlika koje su štetne po zdravlje: talože se na zidovima krvnih sudova i dovode do ateroskleroze, sužavanja krvnih sudova. Zatim krv slabije prolazi kroz telo, slabije hrani ćelije i tako ceo organizam trpi i ide ka stanju bolesti. Kaže se "Koliko su nam mladi krni sudovi toliko smo i mi mladi".

Jedan od jednostavnih načina da nam semenke budu svakodnevno na meniju jeste da napravimo gomašio, ima mnogo lekovitih efekata, smanjuje kiselost krvi i želudačnu kiselinu, pomaže varenje, dobra je za nervni sistem. Koristite je umesto obične soli. So se sporo apsorbuje, pa nećete biti žedni. 

Susam, posebno poznat po sadržaju nezasićenih masnih kiselina, je osnovni sastojak za gomašio. Susamovo ulje je jedno od najhranljivijih ulja koja se koriste u ishrani. 

Gomašio uravnotežava prirodnu slast žitarica, izvrstan je izvor ulja i kalcijuma.  Priprema se od nerafinisane morske soli i integralnog  susama, svetlog ili crnog. Odnos između količine soli i susama zavisiće od zdravstvenog stanja i starosti onog ko ga upotrebljava, a i od fizičke aktivnosti čoveka. 

Za odrasle koji su fizički veoma aktivni odgovara odnos 1:10 (so:susam). Količina koja se stavlja na porciju žitarica je oko  pola čajne kašičice. 

Veoma je važno i da ne preterujete sa ovim začinom, ali, s obzirom na to da je jako ukusan, teško ćete odoleti. Integralni susam jača jetru i bubrege, podmazuje creva i pomaže kod rada srca, jetre, bubrega, slezine, pankreasa i pluća. Pomaže kod reumatizma, suvog kašalja, lošeg vida, zvonjave u ušima, bola u krstima, slabih kolena, krutih zglobova, kod nepravilne menstruacije itd.

Ukoliko imate gorušicu gomašio možete staviti u banča čaj. Bančom prelijte jednu kašičicu gomašija, promešajte i pijte dok je toplo.

Sastojci

1 kašičica morske soli

18 kašičica susama opranog i proceđenog

Gomašio se pravi od soli i od susama, susam mora prvo da se opere u situ, procedi i osuši. Treba baciti semenke koje plutaju na površini vode. Staviti potrebnu količinu soli u tučani tiganj (može i tiganj od nerđajućeg čelika, ali nikako teflonski), popržiti da dobije zlatnožutu boju, zatim dodati susam. To je potrebno da bi se izvukla vlaga iz soli i da bi se bolje mešala sa susamom. Izvadite iz tiganja so i u njega ubacite susam. 

Smanjite vatru i uz stalno mešanje (od sebe i ka sebi) varjačom pržite sve dok semenke ne počnu da poskakuju i puštaju miris.

Sve semenke treba da budu ravnomerno pržene. Susam ne sme da zagori, već, kada počne da pucketa, smanjite vatru i mešajte u smeru kretanja kazaljke na satu dok ne promeni boju. Prženi susam i so sipajte u avan i spiralnim pokretima izdrobite smesu. Kada izdrobite oko 80 posto semenki, gomašio je gotov (oko 20 posto ostaje neizdrobljeno). Ako nemate avan, pritiskajte i valjajte semenke drvenom oklagijom na drvenoj dasci.

Samlevene semenke čuvajte u hermetički zatvorenoj staklenoj tegli u frižideru. Gomašio se pravi za upotrebu ne dužu od osam do devet dana.

Na vrlo sličan način možemo obraditi i druge semenke. Tostirajte smenke suncokreta, bundeve... pažljivo, tako da dobiju zlatnu boju i zamirišu, ali se one ne sole, nego se na kraju začine sa nekoliko kapi šoju soja sosa. ili ih prelijte sa malo tamari sosa i čuvajte u dobro zatvorenoj tegli.

Ovako pripremljene semenke posipajte preko žitarica.

               

Gomašio je najomiljeniji i najčešći makrobiotički začin koji se koristi za čorbe, variva, žitarice, sendviče i salate.

Pitanje: Ima li makrobiotika neku preporuku kako se hraniti da se otkloni osteoporoza? 

„U makrobiotičkom pristupu lečenju nekog oboljenja, potrebno je najpre utvrditi uzrok koji je doveo do poremećaja. Ukoliko se ne otkloni uzrok, svaka simptomatska terapija neće dati zadovoljavajuće rezultate. U kontekstu makrobiotičke ishrane, za lečenje osteoporoze dobro je koristiti integralne žitarice u kojima ima dovoljno kalcijuma. Zato je potrebno preći na uobičajenu makrobiotičku ishranu i tada se mogu dodavati određeni specifici kako bi se problem što pre rešio. U slučaju osteoporoze, dobro je često konzumirati proso, susam u formi gomasia, kao i alge hidžiki, nori i vakame (sadrže 10 puta više kalcijuma od kravljeg mleka)“.

Tahini - susamova pasta

Tahini, susamov puter, taan. Razni nazivi, ista stvar, u supermarketima nalazi u odeljenju zdrave hrane. 

Evo i zašto. Tahini (makedonski: Taan) je pasta ili namaz koji se dobija mlevenjem oljuštenog semena susama i u balkanskoj i mediteranskoj kuhinji, kao i ima svoju ulogu. Takođe se priprema i u Aziji, ali tamo se melje neoljušteno seme susama i služi u obliku humusa i alve. Obično, neprerađeno mleveno seme susama se još zove sirovi tahini. Kao što već znate, susam je zdrava hrana, pa je i proizvod od njega takođe zdrav.

Tahini se spominje još u 13. veku u jednom arapskom kuvaru iz tog peroda. Kinezi ga takođe koriste od davnih vremena u okviru nekih Sečuan recepata. Tahini se tradicionalno koristi i u Indijskoj, Korejskoj i Japanskoj kuhinji.

U Grčkoj i zemljama bivše SFRJ tahini se najčešće konzumira kao namaz na hleb samostalno ili uz džem ili med. Kada ga kupujete u radnji, primetićete da na vrhu tegle postoji izdvojen sloj ulja, ali to je sasvim normalna pojava. Tahini koji je proizveden od presnih susamovog semena je manje masan od tahinija koji je dobijen pečenjem susamovog semena.

Kalorijska vrednost tahinija je 595 kcal /100 g, što znači da je izrazito kaloričan. Od 100 grama na ugljene hidrate otpada 21 g, belenčevine 17 g, masti 54 g, vodu 3 g. 

Bogat je vitaminima A, D, E i B15 i malo A vitamina. Od minerala naviše ima fosfora, kalcijuma, gvožđa, mangana, cinka, kalcijuma imagnezijuma.

Tahini je odličan izvor bakra, mangana i aminokiseline metionina. Tahini je izvor zdravih masnih kiselina, omega 3 i omega 6. Sadrži i visoku količinu kalcijuma i proteina, pa se preporučuje u vereterijanskoj i veganskoj ishrani. Ako tahini poredimo sa recimo puterom od kikirikija, koji mu je najsličniji, tahini ima veći sadržaj vlakana i kalcijuma, a manji šećera i zasićenih masnoća. Sve u svemu – jedna zdrava namirnica, na čiji ukus se treba naviknuti.  

Tahini je prirodan izvor energije i zdravlja. Priprema se od sveže prerađenog, oljuštenog zrna susama. Povoljno utiče na imuni i nervni sistem, plućne bolesti, gastritis, anemiju, glavobolju, čisti krvne sudove i smanjuje nivo holesterola. 

Preporučuje se rekonvalescentima, deci, starijim osobama, dijabetičarima i sportistima.

Koristi se kao dodatak raznim jelima: svežom ili barenom povrću, testenini, žitaricama, pirinču, kolačima.  Tahini pasta korsti se i kao namaz, preliv za salate, meso, ribu.

Tahini se proizvodi tako što se susamovo seme potopi u vodu i potom se drobi kako bi se seme oljuštilo od ljuske. Potom se oljušteno seme potopi u slanu vodu a ostaci ljuske potonu. Ako se polazi od ljuštenog susamovog semena (koje se najčešće i kupuje u prodavnicama zdrave hrane) onda se prvi korak preskače. Seme koje je na površini se pokupi, ispeče i samelje i tako se dobije pasta koja je poprilično masna. Ako ga ipak kupujete, zbog velikog sadržaja ulja, preporučuje se da tahini po otvaranju tegle držite u frižideru, da nebi užegao i pokvario se. Ovo je naročito važno za organski tahini, koji nema aditiva.

Sastojci: - susam 200 grama - susamovo ili suncokretovo hladno cedjeno ulje. maslinovo moze ali u slucaju da spremate samo slane varijante sa tahinijem 1-2 dcl Uputstvo za pripremu: U pleh za pecenje sipati i rukom rasporediti susam. Peci na nekih 150 stepeni jedno 10-tak minuta, zavisi od jacine rerne. Bitno je da samo blago pozute semenke, jer ako se vise prepeku, tahini ce imati gorči ukus. Rutina se stice vremenom :) Prepecene semenke ohladiti nekih 20 minuta, staviti ih u multipraktik ili neki food procesor koji dobro melje, sipati decilitar ulja i jedno 2-3 minuta mleti.  Potom zaustaviti i sa zidova spatulom skinuti pastu, vratiti na dno i ponoviti proces. Dodati ulje dok ne postane glatka , ali gusta pasta. Kad je gotovo, sipa se u staklenu teglu i moze da stoji u frizideru i do dve nedelje.  Izvor ovde, ovde i ovde

Posan Slavski kolač

Sutra 28. novembra počinje Božićni post i traje četrdeset dana, do 6. januara Badnjeg dana, kad je zadnji dan posta. 

Ovaj period obiluje srpskim Slavama, pa ukoliko slavite posnu Slavu, ili ako Vaša Slava pada u sredu ili petak, neophodno je da napravite posan Slavski kolač.

Za ovaj kolač, kao i za mrsni Slavski kolač, kako je navedeno i u prethodnom postu, potrebno je da domaćica dan uoči Slave rano ujutru zamesi i ispeče kolač.

Za razliku od mrsnog kolača, posni kolač se mesi samo sa belim pšeničnim brašnom, kvascom, solju i vodom (po mogućnosti osveštalom vodom). Testo treba da je tvđe umešeno kao za hleb, a ja praktikujem da ga podelim na nekoliko jufkica koje oblikujem u pletenice i manje lepinjice.

Ovo je praktično iz estetskih razloga, jer kolač prilikom narastanja, a kasnije i tokom pečenja može da pukne, a ako ste ga izdelili na manje delove, manja je verovatnoća da će vam se to desiti.   

Ukrasi na kolaču se prave od presnog testa, bez kvasca, sa brašnom i vodom, možete dodati i so, a neke domaćice praktikuju da dodaju i gustin da bi im ukrasi bili belji.

Pre nego što stavite ukrase na kolač koji je narastao, možete ga pramazati sa šerbet vodom (malo karamelizujte 2 kašike šećera, sipajte 2-3 kašike vode) i kad se šećer otopi lagano sa četkicom premažite kolač, pa zatim poređajte ukrase na kolač.

Obavezno napravite 4-5 pečata sa poskuricom koju možete da kupite u crkvi ili u specijalizovanim crkvenim radnjama.

Kolač prvo pecite na jačoj temperaturi, dok ne dobije maksimalnu visinu, zatim smanjite temperaturu i na tišoj vatri ga lagano ispecite do kraja. Ukoliko postoji opasnost da vam kolač previše potamni, odozgo stavite foliju ili pek papir.

Vodite računa da vam kolač bude dobro pečen, da ne ostane živ, jer se i zadnja mrvica kolača mora pojesti, KOLAČ SE NE BACA!!!

U toku Slave svakog gosta poslužite sa parčetom kolača.

Slavski kolač se ne šalje nikome, osim ako otac sinu predaje Slavu. U tu svrhu se iseče veći komad kolača i parče upaljene sveće i svečano se u toku Slave preda sinu Slava da je on dalje slavi.

Više o Krsnoj slavi, pravoslavnim običajima i mrsnom slavskom kolaču možete pročitati u mom prethodnom postu.

SREĆNA SLAVA DOMAĆINI!!!

Slavski kolač i Krsna slava Arandjelovdan

                       

Danas se u Srbiji odvija proces povratka tradiciji, mada postoji opasnosti od pomodarstva, odnosnono izmišljanja i uvođenja nekih elemenata, koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. O tim novim pojavama i shvatanjima običaja i njihove uloge, najrečitije govori način proslavljanja srpske Slave. 

Iako se Slava oduvek smatrala etničkom odrednicom za srpski narod, u periodu vladavine komunističkog režima, gotovo pola veka, taj običaj je bio potisnut u brojnim porodicama u Srbiji. Poslednjih 20-tak godina, došlo je do pravog “buma “ prihvatanja porodične Slave i načina njenog proslavljanja, kao i pojava novih pravila.

Poznato je, da se porodična Slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina, ali danas Slavu žele da proslavljaju i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici. Njima je omogućeno sami da biraju Slavu koju žele da slave, ili im je sveštenik to savetovao. 

Međutim, oživljavanje tog značajnog i lepog običaja srpskog naroda nije prošlo bez pojava koje mogu da ugroze njegovu duhovnu dimenziju. 

Proslavljanja Slave je takođe prilika da se ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu vezu sa običajem, a domaćin je bio taj koji časti i koji ulaže značajna materijalna sredstva. Zato srpska narodna tradicija i ne propisuje nošenje poklona na Slavu osim, kako je to ranije bilo, jabuka za domaćicu, ili kocka šećera za dete. 

Brojni su primeri menjanja i prilagođavanja običaja savremenom načinu života. Trend globalizacije koji vlada u svetu takođe značajno utiče na promenu odnosa prema tradiciji. I dok je u okviru EU sve jača tradicionalistička struja, koja se trudi da sačuva ono što pripada jednom etnosu ili narodu, u Srbiji, koja je u procesu tranzicije, i dalje su evidentna sukobljavanja između globalističke i tradicionalističke struje.

Svaki pripadnik srpskog naroda zna da su Krsne slave jedan od najvažnijih običaja koji se vekovima prenosi sa generacije na generaciju. Skoro svaka srpska porodica slavi svog Sveca – zaštitnika, kome je posvećen određeni dan u crkvenom kalendaru

U životu srpskog naroda običaji su tako duboko ukorenjeni da se s pravom može reći da je narodna samosvest, uprkos brojnim iskušenjima tokom vekova, sačuvana zahvaljujući tome što su sačuvani običaji.

Naročitu ulogu u razvoju Krsne slave imao je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić. Sveti Sava je u praksu uveo obred Krsne slave na liturgijskoj osnovi. Od svetoga Save se taj obred, kao i običaji koji ga prate, postupno se formirao, dok se nije razvio do današnjeg oblika. Od brojnih imena koja je imala ova pojava nekad, a ima ih i danas, najrasprostranjenija su: Krsna slava i svečari.

Pripreme za slavski ritual

Sam ritual Krsne slave je istovremeno i crkveni i narodni. Svi neophodni rekviziti, sveća, hlebovi, pšenica ili koljivo, vino, ulje i tamjan su istovremeno i crkveni rekviziti. Glavni obredi u kući, naročito lomljenje ili rezanje kolača, dizanje u slavu i razne zdravice nastali su kao rezultat narodnih običaja, ali danas imaju i crkveni karakter.

Pripreme za Krsnu slavu i obavljanje slavskog rituala  podrazumevaju svećenje vodice, slavski kolač, kuvano žito, vino, sveću, tamjan i ulje.

Vodicu sveti sveštenik, uoči Slave, u kući domaćina da bi se očistio dom i da bi Bog iz njega, pomoću časnog krsta u sveštenikovoj ruci, prognao svako zlo. 

Slavski kolač ili krsni kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem. Običaj je da se zamesi osvećenom vodom. Kolač mesi domaćica koja se trudi da bude što lepše ukrašen. Na gornjoj kori slavskog kolača obavezno se utiskuju četiri poskurnika, koji predstavljaju četiri slova koja znače "Isus Hrist je pobedilac". Kolač se osim ostalih ukrasa od testa zakiti i strukom bosiljka.

Vino je u ritualu Krsne slave neophodno da se prelije slavski kolač pri rezanju, da se prelije žito i da se njime posluže zvanice i svi ukućani. Za taj čin se uzima cveno vino.

Prilikom rezanja slavskog kolača i prelivanja vinom obično se govori: "Kolač lomili, Boga molili, kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem i svakim dobrom, Bože daj". 

Slavsku trpezu, na kojoj stoji kolač i koljivo obavezno osvetljava krsna sveća od žutog voska bez koje se ne može slaviti. Paljanjem sveće izražava se svečanost Krsne slave i radost onoga koji slavi. Krsnu sveću treba da zapali domaćin kada reže kolač i ona često gori ceo dan. Sveću se ne gasi prstima, već zaliva vinom.

Sastavni deo slavskog rituala je i kađenje krsnog kolača, koljiva i ukućana dimom zapaljenog komadića tamjana. 

Slavski rituali kod Srba razlikuju se od kraja do kraja, ali im je zajedničko da o Krsnoj slavi svaki Srbin u svojoj kući obavlja dve važne dužnosti: moli se Bogu za žive i mrtve i dočekuje goste i namernike.

Slave su se nekada slavile i po tri-četiri dana, a svečari su smatrali da je za valjanu proslavu potrebno spremiti što više ića i pića. Ali, ne treba zaboraviti da Krsna slava nije bogato gošćenje i neumereno pirovanje, već da je njena suština u slavljenju Boga i proslavljanju svetaca. 

Smisao Slave je duhovno pročišćenje i uzdizanje, jer na životnom putu svakoga čoveka ima mnogo iskušenja i moralnih posrnuća. Upravo je taj dan prilika da svako preispita koliko je dobra učinio sebi i drugima, a gde je pogrešio.

Naša porodična Krsna slava je Arandjelovdan koji svake godine slavimo 21. novembra.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Postoji verovanje kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila a taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju – kao putnik ili prosjak. On je prema verovanju “živi svetac”.

Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom, i to ime po crkvenom tumačenju označava “onog koji je kao Bog”.

Crkva procenjuje da je Aranđelovdan, koji je vrlo česta Slava, po broju vernika na drugom mestu, posle Svetog Nikole.

Pravilo je da se za Slavu i ostale praznike sprema ono što se i inače sprema, samo bogatije i bolje nego običnim danima. Obavezna su samo ona jela i pića koja su sastavni deo slavskog rituala i koja imaju posebno ritualno značenje (slavski kolač, žito, vino).

Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda Isusa Hrista, a krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.

Iako danas neke domaćice kupuju gotove slavske kolače kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, mešenje slavskog kolača u kući ipak je nezamenljiva radost i uspomena za decu koja u toj kući rastu i koja će, gledajući svoju majku kako mesi kolač, preneti to u svoju kuću.

Slavski kolač obično se mesi dan pre Slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrsti se i u sebi očita Očenaš, pa tek onda počne sa mešenjem.

Ukoliko Krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesite ga rano ujutru tako što ćete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlažite suviše velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.

Dok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg brašna, stavite ga u sud za mešenje (ovaj sud, po mogućstvu, upotrebljavajte samo za mešenje slavskog kolača) i kraj šporeta dobro zagrejte. U drugi sud stavite 4 žumanca, 4 kašike šećera, komadić putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmešajte. Nastružite koru limuna, postepeno dodajte zagrejano brašno, nastavite s mešenjem testa dolivajući mlako mleko i nekoliko kapi osvećene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) dok se testo ne zamesi. Kada testo u sudu počne da se odvaja i kada po njemu počnu da iskaču klobuci i plikovi, dobro je i dovoljno umešeno. Da bi testo bilo još bolje, za vreme mešenja možete dodavati i po malo rastopljenog putera. Testo pokrijte čistom krpom i ostavite ga da stoji na toplom mestu da bi naraslo. Kada testo napuni sud, znači da je gotovo. Izručite ga na dasku za mešenje i pravite kolač.

Kolač može biti okrugao, u obliku hleba ili u obliku kalupa u kom se mesi, ali važno je da se prekrsti i optoči vencem od upletenih pletenica koje će se narezati malim makazama. Najpre se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjkasta komada testa stavljena unakrst).

Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja, a zatim isecka na manje valjkaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice, i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni, dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da bi kolač što lepše izgledao.

Sada se na središte krsta stavlja poskurica - kao tanak hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).

Ukrasi kolača ne mogu se praviti od kiselog testa, nego se za tu svrhu koristi posno testo, bez jaja i mleka, i od njega se prave ukrasi. Ove ukrase ne treba premazivati jajetom, već ih treba ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju želje ukućana: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje (oči ptica prave se obično od kima ili bibera, tj. kim/biber se zabode u testo na mestu gde su oči ptice), grozd označava želju da rod dobro rodi, cveće (ružice) označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice, burence - želju da u kući svega ima; tu je i čašica, zatim knjiga itd. Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras.

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje). 

Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.

U sredinu kolača treba zabosti grančicu osvećenog bosiljka. Ceo kolač treba premazati razmućenim žumancetom, a ukrase ostaviti bele. Umešen i ukrašen kolač zatim treba staviti u rernu i pažljivo peći. Čim se kolač izvadi iz rerne, pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (da bi spoljna površina kolača bila sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir.

Slavski kolač može biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.

Želela sam da zabeležim sve ove isečke i da ih grupišem na jednom mestu da se podsetimo i ne zaboravimo na naše narodne običaje, jer narod koji neguje svoje običaje i tradiciju ostaje i opstaje u ovom bezličnom svetu.

Takođe, želim da napomenem da svake godine u našoj porodočnoj kući slavimo porodičnu Slavu Sv. Arhanđela Mihaila-Aranđelovdan, u krugu naše porodice, kumova i dragih prijatelja.

Ovo je moj slavski kolač za ovogodišnju Slavu.

Izvor  ovde i ovde