Странице

Translate

25.11.2013.

Slavski kolač i Krsna slava Arandjelovdan





                       

Danas se u Srbiji odvija proces povratka tradiciji, mada postoji opasnosti od pomodarstva, odnosnono izmišljanja i uvođenja nekih elemenata, koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. O tim novim pojavama i shvatanjima običaja i njihove uloge, najrečitije govori način proslavljanja srpske Slave. 

Iako se Slava oduvek smatrala etničkom odrednicom za srpski narod, u periodu vladavine komunističkog režima, gotovo pola veka, taj običaj je bio potisnut u brojnim porodicama u Srbiji. Poslednjih 20-tak godina, došlo je do pravog “buma “ prihvatanja porodične Slave i načina njenog proslavljanja, kao i pojava novih pravila.

Poznato je, da se porodična Slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina, ali danas Slavu žele da proslavljaju i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici. Njima je omogućeno sami da biraju Slavu koju žele da slave, ili im je sveštenik to savetovao. 

Međutim, oživljavanje tog značajnog i lepog običaja srpskog naroda nije prošlo bez pojava koje mogu da ugroze njegovu duhovnu dimenziju. 

Proslavljanja Slave je takođe prilika da se ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu vezu sa običajem, a domaćin je bio taj koji časti i koji ulaže značajna materijalna sredstva. Zato srpska narodna tradicija i ne propisuje nošenje poklona na Slavu osim, kako je to ranije bilo, jabuka za domaćicu, ili kocka šećera za dete. 

Brojni su primeri menjanja i prilagođavanja običaja savremenom načinu života. Trend globalizacije koji vlada u svetu takođe značajno utiče na promenu odnosa prema tradiciji. I dok je u okviru EU sve jača tradicionalistička struja, koja se trudi da sačuva ono što pripada jednom etnosu ili narodu, u Srbiji, koja je u procesu tranzicije, i dalje su evidentna sukobljavanja između globalističke i tradicionalističke struje.

Svaki pripadnik srpskog naroda zna da su Krsne slave jedan od najvažnijih običaja koji se vekovima prenosi sa generacije na generaciju. Skoro svaka srpska porodica slavi svog Sveca – zaštitnika, kome je posvećen određeni dan u crkvenom kalendaru

U životu srpskog naroda običaji su tako duboko ukorenjeni da se s pravom može reći da je narodna samosvest, uprkos brojnim iskušenjima tokom vekova, sačuvana zahvaljujući tome što su sačuvani običaji.

Naročitu ulogu u razvoju Krsne slave imao je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić. Sveti Sava je u praksu uveo obred Krsne slave na liturgijskoj osnovi. Od svetoga Save se taj obred, kao i običaji koji ga prate, postupno se formirao, dok se nije razvio do današnjeg oblika. Od brojnih imena koja je imala ova pojava nekad, a ima ih i danas, najrasprostranjenija su: Krsna slava i svečari.


Pripreme za slavski ritual

Sam ritual Krsne slave je istovremeno i crkveni i narodni. Svi neophodni rekviziti, sveća, hlebovi, pšenica ili koljivo, vino, ulje i tamjan su istovremeno i crkveni rekviziti. Glavni obredi u kući, naročito lomljenje ili rezanje kolača, dizanje u slavu i razne zdravice nastali su kao rezultat narodnih običaja, ali danas imaju i crkveni karakter.

Pripreme za Krsnu slavu i obavljanje slavskog rituala  podrazumevaju svećenje vodice, slavski kolač, kuvano žito, vino, sveću, tamjan i ulje.

Vodicu sveti sveštenik, uoči Slave, u kući domaćina da bi se očistio dom i da bi Bog iz njega, pomoću časnog krsta u sveštenikovoj ruci, prognao svako zlo. 

Slavski kolač ili krsni kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem. Običaj je da se zamesi osvećenom vodom. Kolač mesi domaćica koja se trudi da bude što lepše ukrašen. Na gornjoj kori slavskog kolača obavezno se utiskuju četiri poskurnika, koji predstavljaju četiri slova koja znače "Isus Hrist je pobedilac". Kolač se osim ostalih ukrasa od testa zakiti i strukom bosiljka.

Vino je u ritualu Krsne slave neophodno da se prelije slavski kolač pri rezanju, da se prelije žito i da se njime posluže zvanice i svi ukućani. Za taj čin se uzima cveno vino.


Prilikom rezanja slavskog kolača i prelivanja vinom obično se govori: "Kolač lomili, Boga molili, kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem i svakim dobrom, Bože daj". 

Slavsku trpezu, na kojoj stoji kolač i koljivo obavezno osvetljava krsna sveća od žutog voska bez koje se ne može slaviti. Paljanjem sveće izražava se svečanost Krsne slave i radost onoga koji slavi. Krsnu sveću treba da zapali domaćin kada reže kolač i ona često gori ceo dan. Sveću se ne gasi prstima, već zaliva vinom.

Sastavni deo slavskog rituala je i kađenje krsnog kolača, koljiva i ukućana dimom zapaljenog komadića tamjana. 

Slavski rituali kod Srba razlikuju se od kraja do kraja, ali im je zajedničko da o Krsnoj slavi svaki Srbin u svojoj kući obavlja dve važne dužnosti: moli se Bogu za žive i mrtve i dočekuje goste i namernike.


Slave su se nekada slavile i po tri-četiri dana, a svečari su smatrali da je za valjanu proslavu potrebno spremiti što više ića i pića. Ali, ne treba zaboraviti da Krsna slava nije bogato gošćenje i neumereno pirovanje, već da je njena suština u slavljenju Boga i proslavljanju svetaca. 

Smisao Slave je duhovno pročišćenje i uzdizanje, jer na životnom putu svakoga čoveka ima mnogo iskušenja i moralnih posrnuća. Upravo je taj dan prilika da svako preispita koliko je dobra učinio sebi i drugima, a gde je pogrešio.

Naša porodična Krsna slava je Arandjelovdan koji svake godine slavimo 21. novembra.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Postoji verovanje kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila a taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju – kao putnik ili prosjak. On je prema verovanju “živi svetac”.

Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom, i to ime po crkvenom tumačenju označava “onog koji je kao Bog”.

Crkva procenjuje da je Aranđelovdan, koji je vrlo česta Slava, po broju vernika na drugom mestu, posle Svetog Nikole.

Pravilo je da se za Slavu i ostale praznike sprema ono što se i inače sprema, samo bogatije i bolje nego običnim danima. Obavezna su samo ona jela i pića koja su sastavni deo slavskog rituala i koja imaju posebno ritualno značenje (slavski kolač, žito, vino).
Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda Isusa Hrista, a krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.
Iako danas neke domaćice kupuju gotove slavske kolače kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, mešenje slavskog kolača u kući ipak je nezamenljiva radost i uspomena za decu koja u toj kući rastu i koja će, gledajući svoju majku kako mesi kolač, preneti to u svoju kuću.

Slavski kolač obično se mesi dan pre Slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrsti se i u sebi očita Očenaš, pa tek onda počne sa mešenjem.

Ukoliko Krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesite ga rano ujutru tako što ćete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlažite suviše velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.

Dok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg brašna, stavite ga u sud za mešenje (ovaj sud, po mogućstvu, upotrebljavajte samo za mešenje slavskog kolača) i kraj šporeta dobro zagrejte. U drugi sud stavite 4 žumanca, 4 kašike šećera, komadić putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmešajte. Nastružite koru limuna, postepeno dodajte zagrejano brašno, nastavite s mešenjem testa dolivajući mlako mleko i nekoliko kapi osvećene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) dok se testo ne zamesi. Kada testo u sudu počne da se odvaja i kada po njemu počnu da iskaču klobuci i plikovi, dobro je i dovoljno umešeno. Da bi testo bilo još bolje, za vreme mešenja možete dodavati i po malo rastopljenog putera. Testo pokrijte čistom krpom i ostavite ga da stoji na toplom mestu da bi naraslo. Kada testo napuni sud, znači da je gotovo. Izručite ga na dasku za mešenje i pravite kolač.

Kolač može biti okrugao, u obliku hleba ili u obliku kalupa u kom se mesi, ali važno je da se prekrsti i optoči vencem od upletenih pletenica koje će se narezati malim makazama. Najpre se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjkasta komada testa stavljena unakrst).

Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja, a zatim isecka na manje valjkaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice, i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni, dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da bi kolač što lepše izgledao.

Sada se na središte krsta stavlja poskurica - kao tanak hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).

Ukrasi kolača ne mogu se praviti od kiselog testa, nego se za tu svrhu koristi posno testo, bez jaja i mleka, i od njega se prave ukrasi. Ove ukrase ne treba premazivati jajetom, već ih treba ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju želje ukućana: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje (oči ptica prave se obično od kima ili bibera, tj. kim/biber se zabode u testo na mestu gde su oči ptice), grozd označava želju da rod dobro rodi, cveće (ružice) označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice, burence - želju da u kući svega ima; tu je i čašica, zatim knjiga itd. Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras.

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje). 
Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.

U sredinu kolača treba zabosti grančicu osvećenog bosiljka. Ceo kolač treba premazati razmućenim žumancetom, a ukrase ostaviti bele. Umešen i ukrašen kolač zatim treba staviti u rernu i pažljivo peći. Čim se kolač izvadi iz rerne, pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (da bi spoljna površina kolača bila sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir.
Slavski kolač može biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.

Želela sam da zabeležim sve ove isečke i da ih grupišem na jednom mestu da se podsetimo i ne zaboravimo na naše narodne običaje, jer narod koji neguje svoje običaje i tradiciju ostaje i opstaje u ovom bezličnom svetu.

Takođe, želim da napomenem da svake godine u našoj porodočnoj kući slavimo porodičnu Slavu Sv. Arhanđela Mihaila-Aranđelovdan, u krugu naše porodice, kumova i dragih prijatelja.

Ovo je moj slavski kolač za ovogodišnju Slavu.



10 коментара:

  1. Divan post, draga Jaco. Tebi i tvojima naka je srećna krsna slava i slavili je mnogo godina u zdravlju i veselju:))

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala draga na divnim, nežnim rečima i čestitkama moja prijateljice Zoko :)

    ОдговориИзбриши
  3. Прекрасно е това! Великолапна погача! Браво, браво, браво!!!

    ОдговориИзбриши
  4. Благодаря ви много скъпи ми Йолантa, за прекрасната коментара това означава много, особено от такъв художник в кухнята като теб :)) :*

    ОдговориИзбриши
  5. Draga Jaco, zelela bih pre svega da ti se zahvalim na ovom predivnom postu. Uzivala sam čitajući ga. Srećna slava tebi i tvojoj divnoj porodici ! Samo mi reci, da li ti pravis zito za Arandjelovdan?

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala puno draga Aleksandra na čestitkama :) Ja ne pravim žito za moju Slavu, jer prema mišljenju srpske pravoslavne crkve Sv. Arganđeo Mihailo je živi svetac i za ovaj praznik ne ide žito, mada se u nekim porodicama sprema žito, što opet i nije pogrešno, sve zavisi kako su slavili preci i koje su običaje poštovali, jer koliko porodica, toliko i običaja, što je još jedna šarolikost, ali i lepota u srpskoj tradiciji.

    ОдговориИзбриши
  7. Pravi Srbi znali bi da se vino koje nije belo zove CRNO VINO. Vekovima vec. Neki prevodioci su preveli RED WINE kao crveno i to se, ne mogu da zamislim kako, odomacilo. Tragikomicno je kad u prodavnici gledate italijanska crna vina. Na njima lepo pise VINO NERO, sto doslovce znaci crno vino. A u prevodu na "nas jezik" je crveno! Italijani mogu da upotrebljavaju tradicionalno ime, a Srbi su jedva docekali da neko doslovce prevede englesko ime.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Vino simbolizuje krv Isusovu, po meni je ispravnije da se kaže crveno vino nego crno, ali nije ni bitno kako ko kaže, svi znamo koje je to vino :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Printfriendly

Print Friendly and PDF