Moja vintage kuhinja - renovirana

Dođe i Nova 2015. godina, koju smo svi željno i s nestrpljenjem očekivali, u nadi da će biti bolja od prethodne koja je bila jako teška svima, ne samo meni, većini na ovim prostorima.

Prethodna je bila neka čudna godina, puna loših doživljaja i iskustava, svađe, gladi, bolesti, netrpeljivosti među ljudima, nezaposlenosti... ne povratila nam se...

Lično znam da i u mojoj okolini, mojim rođacima, prijateljima, okruženju na poslu nije ništa lepo donela, samo ružne događaje koje svi želimo da zaboravimo i da nam u duši ne ostanu te ružne uspomene i tragovi.

Ne želim da pričam u ovom postu o ružnim stvarima u mom ličnom životu, želim da to ostane iza mene i moje porodice, želim ovim postom da se osvrnem na nešto ipak lepo i kreativno koje smo u prethodnoj godini napravili za sebe, svoju porodicu i da time započnem Novu 2015. godinu, kao inspiraciju i podstrek za rad u ovoj godini.

Kuhinja koja je moja oaza i gde provodim najveći deo svog slobodnog vremena je stara skoro 25 godina, nekoliko puta seljena iz stana u stan i kao takva već je bila zrela ili da je promenimo ili da nešto sa njom uradimo.

Kad sam obilazila salone nameštaja i videla cene, zavrtelo mi se u glavi, tako da je pala odluka da je renoviramo.

Ceo projekat nas je koštao manje od 100 evra ne računajući naš rad i vreme provedeno dok smo je renovirali, a ukupno je sve trajalo manje od mesec dana rada u popodnevnim časovima.

Najteže je bilo to što kuhinja u pojedinim trenucima nije bila u funkciji, ali i to smo nekako prebrodili.

Najteži posao za mene je bio da ubedim ostatak ukućana, najviše muža, da je renoviranje neophodno, na šta je on napokon pristao.

Drugi deo plana je bio da se osmisli dizajn koji bi bio najpovoljniji za ovakav tip kuhinje, u čemu mi je pomogla moja mlađa ćerka, moja umetnica, koja je i osmislila dizajn i dala idejno rešenje.

Sledeći korak je nabavka potrebnog materijala, boje, laka, prajmera, četki i šablona za izradu.

Boje i lakovi su morali biti netoksični zbog pripreme hrane, i svi su na vodenoj bazi veoma kvalitetni.

I najteži manuelni rad oko šmirglanja, farbanja i nanošenja šablona i kao završnog dela laka, gde se moj muž najviše istakao i najteži deo podneo zajedno sa ćerkom. Ja sam u svemu ovome bila levo smetalo i zanovetalo, da bi se do perfekcije radovi priveli kraju.

Nismo imali neki zacrtan rok do kad je trebalo sve biti gotovo,  bilo je bitno samo da sve bude gotovo do naše slave 21. novembra.

Naravno da smo sve završili daleko ranije i da smo jako zadovoljni urađenim poslom što se i vidi iz priloženih slika.

Ukoliko imate pitanja u vezi izrade - renoviranja kuhinje, slobodno pitajte, rado ću odgovoriti na sva postavljena pitanja.

Srećna Nova 2015. godina svim mojim dragim čitaocima!!!

Haljinica boje sunca za moju princezicu

 

 

Kad sam videla ovu haljinicu na naslovnoj strani časopisa Ottobre design istog momenta sam znala da moram da je sašijem za moju unukicu Lenku.

Časopis je bio neobično skup za moje kupovne mogućnosti, naravno umotan u celofan da ne može da se pregleda kakvih sve modela ima, tako da sam odlučila da ga ne kupujem, već da sama po sećanju i na osnovu skromnog iskustva sašijem.

Dugo sam tragala za adekvatnim materijalom koji bi odgovarao ovom modelu i ne možete da zamislite moju neopisivu sreću kad sam našla fini mekani flanel koji je baš odgovarao za ovaj model.

I tako za jednu noć nastala je ova preslatka haljinica na koju sam jako ponosna.

Odabrala sam da haljinica bude bez rukava kako bi ispod nje mogle da se kombinuju majice dugih i kratkih rukava, tako da je pogodna za prelazno godišnje doba proleće-jesen.

Cvetić sam napravila od crvenog filca da bi malo razbilo monotoniju žute boje. Mislim da se baš uklopio i da je haljinica dobila onaj ''touch'' koji joj i pripada.

Proleće može da počne, a unukica je presrećna što je dobila lepu haljinicu od bake.

Evo i fotkica sa mojim slatkim modelom :)

Luda igra u parkiću :)

U šetnji sa Nanom ;)

Devojčice najviše vole haljinice sa puno volana, da se vrte do besvesti :)

Kako se vama dopada? :)

Pomoću štapa i kanapa

  

 

Moja ponosna princezica J

Verovatno se pitate dragi moji čitaoci gde sam do sada, odavno nisam objavila ni jedan post, pa evo da vam kažem o čemu se radi.

Leto i godišnji odmor smo provodili sa našom unukicom, malo na moru, malo u porodičnoj kući u Prolom banji, kuvalo se, spremalo, fotkalo, ali nisam stigla da malo sredim fotografije i da objavim recepte.

Leto je bilo divno, ali kratko. Meni je uvek žao kad prođe i kad stignu jesenje kiše, nekako osaćam izdanom, kao da nam samo protrči i izmigolji se kroz prste i dok se osvrnemo, već ga nema.

Imam puno neobjavljenih postova, slika i recepata, sve to čeka negde u draftu vreme kad budem mogla malo da se posvetim blogu.

Ovog leta sam u sebi otkrila neku novu crtu - kreativnost. Možda je ona uvek bila tu i strpljivo čekala da se izdogađaju neke životne stvari i okolnosti pa da se stidljivo pojavi, viruckajući iz prikrajka. Zapravo kad su deca bila mala, živeli smo daleko, na moru, ja sam im često šila haljinice, heklala aplikacije koje sam našivala na njihove komade garderobe, radila poentles, makrame, plela .... ali to nikad nisam doživljavala kao kreativnost, već kao potrebu da ubijem slobodno vreme i da zaposlim ruke... pa ko u to vreme nije radio ručne radove, šio, pleo, heklao...

Ta potreba me je vremenom napustila i ponovo se vratila za vreme bonbardovanja, kad sam bežeći od straha šila do besvesti, bilo je fala bogu jeftinih materijala na kilo da se kupe, vukla sam ih u ogromnim kesama-džakovima, neki i dan danas strpljivo čekaju svoj red.

Sećam se jedne besane noći, kad su besomučno tukli Beograd, da sam mislila da je kraj sveta, stakla su se tresla, zvonila a u našoj maloj kuhinji za kuhinjskim stolom, ja sam deci šila kupaće kostime...J!? valjalo je misliti na leto koje dolazi a ne na tmurnu mračnu noć zasutu jezivim bombama. Jelena je bila na drugoj godini farmacija, sedela je do mene i čitala neku knjigu, a Bojana je na drugom kraju stola nešto crtala. Svaka u svom nekom svetu, zaneta u svojim mislima... Na trenutak sam pomislila, Bože da li je to prkos, inat ili naprosto želja za samoodržanjem, želja za samoočuvanjem.

Rekla sam deci da zastanu na trenutak i da oslušnu kovitlac koji se čuje spolja, da pogledaju nas tri zanete u neke svoje svetove, nas, koje ne dodiruje taj okrutni spoljašni svet i da zapamte ovaj trenutak... Ako im nekad u životu bude teško neka se samo sete ovih nestvarnih trenutaka kad smo od straha bežale u neki svoj svet ne bi li zaštitile sebe L. 

Nisam želela da ovo bude tema današnjeg posta, ovo je samo crtica koju sam poželela da zabeležim zbog moje dece i koji sada sa ove distance nekome deluje možda smešno, nestvarno, neverovatno, zato i pišem, nekad će možda nekom pomoći da prebrodi nešto teško što ga je trenutno u životu snašlo.

Ovo su samo sećanja, od tada pa do skoro, retko sam se hvatala šivaće mašine, sem da nešto zakrpim, prišijem rajfešlus i sl. banalne stvari...

...sve dok u naš život nija ušla ONA, majušna, mirisna, nesvesna sebe i sveta oko sebe... LENKA, moja duša, koja me je opet pokrenula da maštam, gledam stare Burde, tražim tutorijale po netu i vadim krojeve...stvaram.

Kako je ONA postajala sve više svesna sebe, tako je počela da ŽELI... J

 

Bako, napravi mi ovo, bako napravi mi ono... J

 

Tako je sada za svoj četvrti rođendan poželela da bude Mini Maus. Htela je tortu sa Mikijem, Mini, Pajom, Patom...

Kako sam dobila zadatak, naravno, odmah sam se bacila na proučavanje likova i dela ;) Diznijevih junaka. Pročešljala sam more tutorijala sa neta, izučavala tehniku pravljenja figurica sa zadatom temom (što je inače za mene bio prilično nepoznat teren), usput sam videla i kako to izgleda na zapadu kad se slavi dečiji rođendan sa temom Miki Maus.

Ćerka je uplatila proslavu u jednoj dečijoj igraonici, gde će se pojaviti Miki Maus – ali PRAVIII J

Moj zadatak je bio da napravim tortu sa Dizni figuricama, a usput dok sam surfovala po netu naletela sam na tut za Mikijeve uši, kao i prelepe kompletiće, kostime, Mini Maus, koji se prodaju preko e-buy, koji su za nas još tako daleko... joooj kako sam poželela da i ona ima neki takav kostim...

Dala sam se u potragu po gradu za tufnicama i ustanovila da je u ovom gradu jako siromašna ponuda sa lepim pamučnim tufnastim materijalima od kojih bih joj mogla sašiti kostim.

I uopšte Beograd je postao jako siromašan sa prodavnicama gde se prodaje metražna roba. Pa šta je ovo ljudi, jel u ovom gradu više niko ništa ne šije ili su nas pojeli Kinezi sa svojom jeftinom i nekvalitetnom robom.

Elem, nađem u jednoj maloj trgovini neki tufnasti saten, prilično debeo i prilično sjajan za moj ukus, i za ovu priliku, ali po sistemu daj-šta-daš, uzmem ja taj komad i krenem u avanturu zvanu MM (čitaj dalje Miki Maus).

Prvo je valjalo napraviti MM uši J

Za to vam treba parče punijeg crnog materijala, najbolje pliš, somot, parče kartona (još bolje tankog sunđera - ako imate), rajf, makaze, šema i pištolj sa toplim lepkom.

 

Oštampajte šemu za MM uši, pa po njoj iskrojte od crnog materijala, pažljivo sastavite dva identična dela, nemojte zaboraviti da stavite karton ili sunđer između delova radi čvrstine i zalepite sa toplim lepkom po ivicama. Rajf takođe obložite sa crnim plišom i pažljivo zalepite uši za rajf. Ako ste vešti, a nije neka mudrost verujte mi, napravite i crvenu ili u boji koju volite, mašnu koju prikačite na rajf između ušiju MM.

Ovde imate puno tutorijala kako da napravite MM uši,  J

Ja sam koristila ovaj  i ovaj  gde možete naći templejt za uši i pogledati video. Odlični su i puno su mi pomogli.

E, prvi deo zadatka smo obavili ;), krenuli smo u avanturu MM rođendana, idemo dalje...

Nastavak u sledećem postu, do tada verujem da će nekome od vas koristiti ovaj tutorijal i da će se odvažiti da obraduje svoje dete.

Nemerljivo je osećanje zadovoljstva da ste nešto svojom rukom napravili, makar to i nevešto ispalo, a da ste pritom usrećili svog voljenog mališana, koji će vas sigurno nagraditi toplim, slatkim poljupcima.

Moja unukica mene jeste J

Prijatno i uživajte u stvaranju, to tako opušta i oplemenjuje čoveka!!!