Dođe i Nova 2015. godina, koju smo svi željno i s nestrpljenjem očekivali, u nadi da će biti bolja od prethodne koja je bila jako teška svima, ne samo meni, većini na ovim prostorima.
Prethodna je bila neka čudna godina, puna loših doživljaja i iskustava, svađe, gladi, bolesti, netrpeljivosti među ljudima, nezaposlenosti... ne povratila nam se...
Lično znam da i u mojoj okolini, mojim rođacima, prijateljima, okruženju na poslu nije ništa lepo donela, samo ružne događaje koje svi želimo da zaboravimo i da nam u duši ne ostanu te ružne uspomene i tragovi.
Ne želim da pričam u ovom postu o ružnim stvarima u mom ličnom životu, želim da to ostane iza mene i moje porodice, želim ovim postom da se osvrnem na nešto ipak lepo i kreativno koje smo u prethodnoj godini napravili za sebe, svoju porodicu i da time započnem Novu 2015. godinu, kao inspiraciju i podstrek za rad u ovoj godini.
Kuhinja koja je moja oaza i gde provodim najveći deo svog slobodnog vremena je stara skoro 25 godina, nekoliko puta seljena iz stana u stan i kao takva već je bila zrela ili da je promenimo ili da nešto sa njom uradimo.
Kad sam obilazila salone nameštaja i videla cene, zavrtelo mi se u glavi, tako da je pala odluka da je renoviramo.
Ceo projekat nas je koštao manje od 100 evra ne računajući naš rad i vreme provedeno dok smo je renovirali, a ukupno je sve trajalo manje od mesec dana rada u popodnevnim časovima.
Najteže je bilo to što kuhinja u pojedinim trenucima nije bila u funkciji, ali i to smo nekako prebrodili.
Najteži posao za mene je bio da ubedim ostatak ukućana, najviše muža, da je renoviranje neophodno, na šta je on napokon pristao.
Drugi deo plana je bio da se osmisli dizajn koji bi bio najpovoljniji za ovakav tip kuhinje, u čemu mi je pomogla moja mlađa ćerka, moja umetnica, koja je i osmislila dizajn i dala idejno rešenje.
Sledeći korak je nabavka potrebnog materijala, boje, laka, prajmera, četki i šablona za izradu.
Boje i lakovi su morali biti netoksični zbog pripreme hrane, i svi su na vodenoj bazi veoma kvalitetni.
I najteži manuelni rad oko šmirglanja, farbanja i nanošenja šablona i kao završnog dela laka, gde se moj muž najviše istakao i najteži deo podneo zajedno sa ćerkom. Ja sam u svemu ovome bila levo smetalo i zanovetalo, da bi se do perfekcije radovi priveli kraju.
Nismo imali neki zacrtan rok do kad je trebalo sve biti gotovo, bilo je bitno samo da sve bude gotovo do naše slave 21. novembra.
Naravno da smo sve završili daleko ranije i da smo jako zadovoljni urađenim poslom što se i vidi iz priloženih slika.
Ukoliko imate pitanja u vezi izrade - renoviranja kuhinje, slobodno pitajte, rado ću odgovoriti na sva postavljena pitanja.
Srećna Nova 2015. godina svim mojim dragim čitaocima!!!
