Pita kupusara - posno

Dok je još post i dok još ima kiselog kupusa da vas podsetim ja jednu veoma lepu, jednostavnu, ukusnu i ekonomičnu pitu od kupusa-kupusaru, koja se jako brzo sprema.

Ovako je ja pravim:

Sastojci:

500 gr. kore za pitu (srednje)

1 srednja glavica kiselog kupusa

1 glavica crnog luka

ulje

biber

voda

Postupak:

Crni luk iseći na kockice i propržiti da postane staklast. Dodati dobro oceđen kiseli kupus koji ste prethodno isekli na tanke rezance. Ukoliko je kupus dosta kiseo ili slan malo ga properite u vodi i dobro ocedite. Začiniti sa biberom po ukusu. Dinstati dok kupus ne omekša.

Posebno prokuvati 1dl ulja i 1dl vode. Kore preseći na pola,  po dužini, svaku koru četkicom premazati smesom od prokuvanog ulja i vode i stavljati po jednu-dve kašike kupusa na početku kore pa uvijati u trouglove. Možete i klasično da rolujete, ali meni je ovako praktičnije jer prilikom jela kupus ne ispada iz rolatića.

Kad utrošite sve sastojke ređati u podmazanu tepsiju i svaki trougao premazati uljem i vodom.

Peći 30 min. na 180 stepeni ili dok pita ne dobije rumenu boju.

Prijatno!!!

Posan slavski kolač

Srećna slava Sveti Nikola svim dragim prijateljima koji danas slave <3 da slavite u miru, slozi i ljubavi sa svojim najmilijima :)

Recept za posan kolač možete da pogledate ovde

Posna torta

Ovo je jedna od mojih torti koju sam pravila za Aranđelovdan, ali sa zakašnjenjem objavljujem, no kako su sad u toku posne slave verujem da će nekome biti dobra prilika da je napravi. 

Torta je izuzetno ukusna i verujte da je bila traženija od drugih torti, sa osvežavajućom notom narandže i punim ukusom oraha. Čvrsta je i preporučujem da je napravite dva-tri dana ranije jer je onda najukusnija.

Sastojci:

Kore:

3 šoljice šecera

1 šoljica ulja

4 šoljice brašna

6 šoljica mlevenih oraha

1 prašak za pecivo

2 narendane kore pomorandže

4 šoljice kisele vode

Fil:

1l soka pomorandže (đus je najbolji)

3 pudinga od vanile

2 sok pomorandže

6 kašika šecera

250g seckanih oraha

250g margarina

1/3 tegle džema od kajsija

Za dekoraciju:

oko 150g seckanih oraha

Priprema:

Korice: Pomešati 1 šoljica(veca za crnu kafu-oko 100ml) ulja 3 šoljice šecera 4 šoljice brašna 6 šoljica mlevenih oraha 1 pecivo rendana kora 2 pomorandže 4 šoljice kisele vode na kraju da odstoji najmanje 30 min i peci 3 korice(svaka posebno) u plehu dimenzija naprimer 24×32 cm.

Fil: U 1 litar soka od pomorandže(dus)+sok 2 pomorandže skuvati 3 pudinga od vanile i 6 kašika šecera. U tu hladnu masu dodati 1 umuceni margarin. Sjediniti i dodati 250g seckanih oraha. Svaku koru premazati tanko džemom od kajsija pa fil. Tortu prekriti seckanim orasiima i sa strane i odozgo.

Izvor: www.coolinarika

Srećna slava!!!

Posan Slavski kolač

Sutra 28. novembra počinje Božićni post i traje četrdeset dana, do 6. januara Badnjeg dana, kad je zadnji dan posta. 

Ovaj period obiluje srpskim Slavama, pa ukoliko slavite posnu Slavu, ili ako Vaša Slava pada u sredu ili petak, neophodno je da napravite posan Slavski kolač.

Za ovaj kolač, kao i za mrsni Slavski kolač, kako je navedeno i u prethodnom postu, potrebno je da domaćica dan uoči Slave rano ujutru zamesi i ispeče kolač.

Za razliku od mrsnog kolača, posni kolač se mesi samo sa belim pšeničnim brašnom, kvascom, solju i vodom (po mogućnosti osveštalom vodom). Testo treba da je tvđe umešeno kao za hleb, a ja praktikujem da ga podelim na nekoliko jufkica koje oblikujem u pletenice i manje lepinjice.

Ovo je praktično iz estetskih razloga, jer kolač prilikom narastanja, a kasnije i tokom pečenja može da pukne, a ako ste ga izdelili na manje delove, manja je verovatnoća da će vam se to desiti.   

Ukrasi na kolaču se prave od presnog testa, bez kvasca, sa brašnom i vodom, možete dodati i so, a neke domaćice praktikuju da dodaju i gustin da bi im ukrasi bili belji.

Pre nego što stavite ukrase na kolač koji je narastao, možete ga pramazati sa šerbet vodom (malo karamelizujte 2 kašike šećera, sipajte 2-3 kašike vode) i kad se šećer otopi lagano sa četkicom premažite kolač, pa zatim poređajte ukrase na kolač.

Obavezno napravite 4-5 pečata sa poskuricom koju možete da kupite u crkvi ili u specijalizovanim crkvenim radnjama.

Kolač prvo pecite na jačoj temperaturi, dok ne dobije maksimalnu visinu, zatim smanjite temperaturu i na tišoj vatri ga lagano ispecite do kraja. Ukoliko postoji opasnost da vam kolač previše potamni, odozgo stavite foliju ili pek papir.

Vodite računa da vam kolač bude dobro pečen, da ne ostane živ, jer se i zadnja mrvica kolača mora pojesti, KOLAČ SE NE BACA!!!

U toku Slave svakog gosta poslužite sa parčetom kolača.

Slavski kolač se ne šalje nikome, osim ako otac sinu predaje Slavu. U tu svrhu se iseče veći komad kolača i parče upaljene sveće i svečano se u toku Slave preda sinu Slava da je on dalje slavi.

Više o Krsnoj slavi, pravoslavnim običajima i mrsnom slavskom kolaču možete pročitati u mom prethodnom postu.

SREĆNA SLAVA DOMAĆINI!!!

Srećno Badnje veče uz posne kolačiće

MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!!!

Mojim vernim čitaocima koji slave Božić po julijanskom kalendaru želim srećno Badnje veče uz ove lepe posne kolačiće. Poslužite se :)))

Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januar, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po badnjaku koji se tog dana seče i unosi u kuću. Ovim danom već počinje božićno slavlje. Rano ujutru, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i uz nju se pristavlja pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju božićnu trpezu.

Šta je badnjak

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan rano ujutru seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče

Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina zobom i pšenicom i odgovaraju: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica. Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu na kojoj se Hristos rodio u pećini.

Večera uoči Božića

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...“, pomole se Bogu, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Izvor

Recepte za kolačiće možete pogledati ovde i ovde uz moje male izmene da bi kolačići bili posni ;).

Prijatno i uživajte u krugu vaših najmilijih :)))