Странице

Translate

25. 11. 2013.

Slavski kolač i Krsna slava Arandjelovdan





                       

Danas se u Srbiji odvija proces povratka tradiciji, mada postoji opasnosti od pomodarstva, odnosnono izmišljanja i uvođenja nekih elemenata, koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. O tim novim pojavama i shvatanjima običaja i njihove uloge, najrečitije govori način proslavljanja srpske Slave. 

Iako se Slava oduvek smatrala etničkom odrednicom za srpski narod, u periodu vladavine komunističkog režima, gotovo pola veka, taj običaj je bio potisnut u brojnim porodicama u Srbiji. Poslednjih 20-tak godina, došlo je do pravog “buma “ prihvatanja porodične Slave i načina njenog proslavljanja, kao i pojava novih pravila.

Poznato je, da se porodična Slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina, ali danas Slavu žele da proslavljaju i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici. Njima je omogućeno sami da biraju Slavu koju žele da slave, ili im je sveštenik to savetovao. 

Međutim, oživljavanje tog značajnog i lepog običaja srpskog naroda nije prošlo bez pojava koje mogu da ugroze njegovu duhovnu dimenziju. 

Proslavljanja Slave je takođe prilika da se ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu vezu sa običajem, a domaćin je bio taj koji časti i koji ulaže značajna materijalna sredstva. Zato srpska narodna tradicija i ne propisuje nošenje poklona na Slavu osim, kako je to ranije bilo, jabuka za domaćicu, ili kocka šećera za dete. 

Brojni su primeri menjanja i prilagođavanja običaja savremenom načinu života. Trend globalizacije koji vlada u svetu takođe značajno utiče na promenu odnosa prema tradiciji. I dok je u okviru EU sve jača tradicionalistička struja, koja se trudi da sačuva ono što pripada jednom etnosu ili narodu, u Srbiji, koja je u procesu tranzicije, i dalje su evidentna sukobljavanja između globalističke i tradicionalističke struje.

Svaki pripadnik srpskog naroda zna da su Krsne slave jedan od najvažnijih običaja koji se vekovima prenosi sa generacije na generaciju. Skoro svaka srpska porodica slavi svog Sveca – zaštitnika, kome je posvećen određeni dan u crkvenom kalendaru

U životu srpskog naroda običaji su tako duboko ukorenjeni da se s pravom može reći da je narodna samosvest, uprkos brojnim iskušenjima tokom vekova, sačuvana zahvaljujući tome što su sačuvani običaji.

Naročitu ulogu u razvoju Krsne slave imao je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić. Sveti Sava je u praksu uveo obred Krsne slave na liturgijskoj osnovi. Od svetoga Save se taj obred, kao i običaji koji ga prate, postupno se formirao, dok se nije razvio do današnjeg oblika. Od brojnih imena koja je imala ova pojava nekad, a ima ih i danas, najrasprostranjenija su: Krsna slava i svečari.


Pripreme za slavski ritual

Sam ritual Krsne slave je istovremeno i crkveni i narodni. Svi neophodni rekviziti, sveća, hlebovi, pšenica ili koljivo, vino, ulje i tamjan su istovremeno i crkveni rekviziti. Glavni obredi u kući, naročito lomljenje ili rezanje kolača, dizanje u slavu i razne zdravice nastali su kao rezultat narodnih običaja, ali danas imaju i crkveni karakter.

Pripreme za Krsnu slavu i obavljanje slavskog rituala  podrazumevaju svećenje vodice, slavski kolač, kuvano žito, vino, sveću, tamjan i ulje.

Vodicu sveti sveštenik, uoči Slave, u kući domaćina da bi se očistio dom i da bi Bog iz njega, pomoću časnog krsta u sveštenikovoj ruci, prognao svako zlo. 

Slavski kolač ili krsni kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem. Običaj je da se zamesi osvećenom vodom. Kolač mesi domaćica koja se trudi da bude što lepše ukrašen. Na gornjoj kori slavskog kolača obavezno se utiskuju četiri poskurnika, koji predstavljaju četiri slova koja znače "Isus Hrist je pobedilac". Kolač se osim ostalih ukrasa od testa zakiti i strukom bosiljka.

Vino je u ritualu Krsne slave neophodno da se prelije slavski kolač pri rezanju, da se prelije žito i da se njime posluže zvanice i svi ukućani. Za taj čin se uzima cveno vino.


Prilikom rezanja slavskog kolača i prelivanja vinom obično se govori: "Kolač lomili, Boga molili, kolač prelivali vinom, dom se prelivao mirom, životom, zdravljem i svakim dobrom, Bože daj". 

Slavsku trpezu, na kojoj stoji kolač i koljivo obavezno osvetljava krsna sveća od žutog voska bez koje se ne može slaviti. Paljanjem sveće izražava se svečanost Krsne slave i radost onoga koji slavi. Krsnu sveću treba da zapali domaćin kada reže kolač i ona često gori ceo dan. Sveću se ne gasi prstima, već zaliva vinom.

Sastavni deo slavskog rituala je i kađenje krsnog kolača, koljiva i ukućana dimom zapaljenog komadića tamjana. 

Slavski rituali kod Srba razlikuju se od kraja do kraja, ali im je zajedničko da o Krsnoj slavi svaki Srbin u svojoj kući obavlja dve važne dužnosti: moli se Bogu za žive i mrtve i dočekuje goste i namernike.


Slave su se nekada slavile i po tri-četiri dana, a svečari su smatrali da je za valjanu proslavu potrebno spremiti što više ića i pića. Ali, ne treba zaboraviti da Krsna slava nije bogato gošćenje i neumereno pirovanje, već da je njena suština u slavljenju Boga i proslavljanju svetaca. 

Smisao Slave je duhovno pročišćenje i uzdizanje, jer na životnom putu svakoga čoveka ima mnogo iskušenja i moralnih posrnuća. Upravo je taj dan prilika da svako preispita koliko je dobra učinio sebi i drugima, a gde je pogrešio.

Naša porodična Krsna slava je Arandjelovdan koji svake godine slavimo 21. novembra.

Arhanđel Mihailo je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.

Postoji verovanje kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila a taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju – kao putnik ili prosjak. On je prema verovanju “živi svetac”.

Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom, i to ime po crkvenom tumačenju označava “onog koji je kao Bog”.

Crkva procenjuje da je Aranđelovdan, koji je vrlo česta Slava, po broju vernika na drugom mestu, posle Svetog Nikole.

Pravilo je da se za Slavu i ostale praznike sprema ono što se i inače sprema, samo bogatije i bolje nego običnim danima. Obavezna su samo ona jela i pića koja su sastavni deo slavskog rituala i koja imaju posebno ritualno značenje (slavski kolač, žito, vino).
Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda Isusa Hrista, a krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.
Iako danas neke domaćice kupuju gotove slavske kolače kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, mešenje slavskog kolača u kući ipak je nezamenljiva radost i uspomena za decu koja u toj kući rastu i koja će, gledajući svoju majku kako mesi kolač, preneti to u svoju kuću.

Slavski kolač obično se mesi dan pre Slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrsti se i u sebi očita Očenaš, pa tek onda počne sa mešenjem.

Ukoliko Krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesite ga rano ujutru tako što ćete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlažite suviše velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.

Dok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg brašna, stavite ga u sud za mešenje (ovaj sud, po mogućstvu, upotrebljavajte samo za mešenje slavskog kolača) i kraj šporeta dobro zagrejte. U drugi sud stavite 4 žumanca, 4 kašike šećera, komadić putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmešajte. Nastružite koru limuna, postepeno dodajte zagrejano brašno, nastavite s mešenjem testa dolivajući mlako mleko i nekoliko kapi osvećene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) dok se testo ne zamesi. Kada testo u sudu počne da se odvaja i kada po njemu počnu da iskaču klobuci i plikovi, dobro je i dovoljno umešeno. Da bi testo bilo još bolje, za vreme mešenja možete dodavati i po malo rastopljenog putera. Testo pokrijte čistom krpom i ostavite ga da stoji na toplom mestu da bi naraslo. Kada testo napuni sud, znači da je gotovo. Izručite ga na dasku za mešenje i pravite kolač.

Kolač može biti okrugao, u obliku hleba ili u obliku kalupa u kom se mesi, ali važno je da se prekrsti i optoči vencem od upletenih pletenica koje će se narezati malim makazama. Najpre se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjkasta komada testa stavljena unakrst).

Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja, a zatim isecka na manje valjkaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice, i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni, dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da bi kolač što lepše izgledao.

Sada se na središte krsta stavlja poskurica - kao tanak hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).

Ukrasi kolača ne mogu se praviti od kiselog testa, nego se za tu svrhu koristi posno testo, bez jaja i mleka, i od njega se prave ukrasi. Ove ukrase ne treba premazivati jajetom, već ih treba ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju želje ukućana: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje (oči ptica prave se obično od kima ili bibera, tj. kim/biber se zabode u testo na mestu gde su oči ptice), grozd označava želju da rod dobro rodi, cveće (ružice) označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice, burence - želju da u kući svega ima; tu je i čašica, zatim knjiga itd. Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras.

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje). 
Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.

U sredinu kolača treba zabosti grančicu osvećenog bosiljka. Ceo kolač treba premazati razmućenim žumancetom, a ukrase ostaviti bele. Umešen i ukrašen kolač zatim treba staviti u rernu i pažljivo peći. Čim se kolač izvadi iz rerne, pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (da bi spoljna površina kolača bila sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir.
Slavski kolač može biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.

Želela sam da zabeležim sve ove isečke i da ih grupišem na jednom mestu da se podsetimo i ne zaboravimo na naše narodne običaje, jer narod koji neguje svoje običaje i tradiciju ostaje i opstaje u ovom bezličnom svetu.

Takođe, želim da napomenem da svake godine u našoj porodočnoj kući slavimo porodičnu Slavu Sv. Arhanđela Mihaila-Aranđelovdan, u krugu naše porodice, kumova i dragih prijatelja.

Ovo je moj slavski kolač za ovogodišnju Slavu.



27. 10. 2013.

Čokoladni tekući kolač - Lava kolač






Jedini problem sa ovim čokočoko kolačem je što se brže pojede nego što se napravi, a zaista se brzo pravi, no u trenu nestane :) 

Recept je Miliczin sa coolinarike i po broju slika u njenoj galeriji možete videti koliko je popularan. 

Ja nisam imala keramičke posudice za suffle, moraću što pre da ih nabavim, pekla sam ih u metalnim korpicama i morate obavezno paziti da vam ne pregori i da se ne prepeče, jer ovo je kolač koji mora imati tekući središni čokoladni deo koji podseća na lavu.

Recept je copy-paste, a vi uživajte u brzom, slatkom desertiću i bežite van, jer vreme je divnoooo, jesen nam je baš blagonaklona ove godine, provedite ovaj nedeljni dan sa svojom porodicom i uživajte u suncu :)

Sastojci:
250 gr. maslaca
300 gr. šećera
6 kom jaja
1 vanilin šećer 
130 gr. brašna
250 gr. čokolade sa 60% - 70% kakaoa 

Priprema:
Maslac penasto izmešajte sa šećerom, dodajte 6 jaja (ne odvajati), miksajte, dodajte vanilin šećer, brašno i otopljenu čokoladu za kuvanje.
Dobro namastiti i pobrašniti kalupe za souffle, kašikom staviti smesu u njih i peći na 200°C, tačno 11 minuta (pećnica mora biti unapred zagrejana). Ako imate metalne kalupe za muffine, smanjite vreme pecenja na 9 ili 10 minuta.
Pečene ostaviti u kalupu, tacno 2 minuta na rešetki, onda lagano nožićem odvojiti smesu od zidova kalupa i izručiti na desertni tanjirić.

Posluživanje:
U smesu po ukusu možete dodati liker, mleveni prženi lešnik..., i dekorisati sa svežim voćem, slatkom pavlakom, sladoledom... 

Ukoliko nemate kalupe za souffle, možete peći i u keramickim šoljicama za kafu, malim teglicama ravnih stranica, metalnim kalupima za muffine, ali znajte da metalni kalupi malo jače i brže peku, pa biste trebali skratiti vreme pečenja u njima, bar za minut-dva!!

Prijatno!!!


24. 10. 2013.

Pogača grozd




Zlatna jesen nas je većinu izmamila u prirodu da uživamo u njenim čarobnim bojama koje samo priroda može da iscenira i oboji. Uživajte u ovim predivnim zlatnim danima, provedite kvalitetno vreme sa vašim najmilijima i ako stignete, napravite jednu ovakvu pogaču za svoje najdraže :). 

Ja sam ovaj divan, jesenji, sunčani vikend provela sa svojom unučicom, u subotu smo bile u Zoo vrtu a u nedelju na KidsPatch, gde se održavaju divne kreativne radionice za decu. Obavezno posetite ove lokacije i uživajte sa vašim mališanima. Mi smo tamo česti gosti :)
Zoo vrt






                                      







Sastojci za pogaču:
1 kg. brašna
100 gr. šećera
1 kocka svežeg kvasca
1 jaje
1 žumance
prstohvat soli
150 gr. omekšalog maslaca
3 dl mleka
1 vanilin šećer
malo naribane korice od limuna ili narandže

Fil:
50 gr. seckanih lešnika (ili oraha)
50 gr. suvog groždja
50 gr. šećera
2 belanca

za premazivanje:
1 žumance 
2 kaš. mleka

Priprema:
Rernu zagrejte na 200 stepeni C. Pleh prekrijte pek papirom. Kvasac sa malo toplog mleka i šećera ostavite da naraste. U posudu sipajte brašno, nadošli kvasac, šećer, so, dodajte vanilin šećer, koricu od limuna (ja sam od narandže), omekšali maslac, jaje, žumance i toplo mleko. Zamesite glatko testo i ostavite pokriveno na toplom da se udvostruci volumen.

Pripremite fil od seckanih lešnika, može i oraha, suvog groždja, šećera i 2 belanca koja ste lagano, ne puno, umutili viljuškom. 

Kad je testo lepo naraslo podelite ga na 30 loptica. Ja ih nisam merila, nisam se trudila da mi budu sve jednake, da bi bile što vernije groždju. 

Svaku lipticu rastanjite oklagijom, premažite malo otopljenim puterom, i stavljajte po kašiku fila, te ih prikupite u zavežljaj, pa slažite na tepsiju prekrivenu pek papirom. Tako ređajte jednu do druge, za sledeći red popunite praznine sa lopticama i napravite oblik grozda. Svaku lopticu malo namažite sa četkicom vodom da vam se zalepe. Odozgo stavite komadiće maslaca.

Blago viljuškom umutite žumance sa mlekom i premažite gotoveu pogaču.

Pospite šećerom i ostavite da naraste još 20 min. Pecite u pećnici na 200 C oko 25 min ili dok ne dobiju lepu boju. Kad se malo prohladi, lomite komadiće i uživajte u ukusu i mirisu divne jesenje pogače.

Recept je sa coolinarike sa nekim malim izmenama. Prijatno!!!

Pozdrav od vaše Jace :)



21. 9. 2013.

Pomoću štapa i kanapa


  
 


Moja ponosna princezica J

Verovatno se pitate dragi moji čitaoci gde sam do sada, odavno nisam objavila ni jedan post, pa evo da vam kažem o čemu se radi.
Leto i godišnji odmor smo provodili sa našom unukicom, malo na moru, malo u porodičnoj kući u Prolom banji, kuvalo se, spremalo, fotkalo, ali nisam stigla da malo sredim fotografije i da objavim recepte.

Leto je bilo divno, ali kratko. Meni je uvek žao kad prođe i kad stignu jesenje kiše, nekako osaćam izdanom, kao da nam samo protrči i izmigolji se kroz prste i dok se osvrnemo, već ga nema.

Imam puno neobjavljenih postova, slika i recepata, sve to čeka negde u draftu vreme kad budem mogla malo da se posvetim blogu.
Ovog leta sam u sebi otkrila neku novu crtu - kreativnost. Možda je ona uvek bila tu i strpljivo čekala da se izdogađaju neke životne stvari i okolnosti pa da se stidljivo pojavi, viruckajući iz prikrajka. Zapravo kad su deca bila mala, živeli smo daleko, na moru, ja sam im često šila haljinice, heklala aplikacije koje sam našivala na njihove komade garderobe, radila poentles, makrame, plela .... ali to nikad nisam doživljavala kao kreativnost, već kao potrebu da ubijem slobodno vreme i da zaposlim ruke... pa ko u to vreme nije radio ručne radove, šio, pleo, heklao...

Ta potreba me je vremenom napustila i ponovo se vratila za vreme bonbardovanja, kad sam bežeći od straha šila do besvesti, bilo je fala bogu jeftinih materijala na kilo da se kupe, vukla sam ih u ogromnim kesama-džakovima, neki i dan danas strpljivo čekaju svoj red.

Sećam se jedne besane noći, kad su besomučno tukli Beograd, da sam mislila da je kraj sveta, stakla su se tresla, zvonila a u našoj maloj kuhinji za kuhinjskim stolom, ja sam deci šila kupaće kostime...J!? valjalo je misliti na leto koje dolazi a ne na tmurnu mračnu noć zasutu jezivim bombama. Jelena je bila na drugoj godini farmacija, sedela je do mene i čitala neku knjigu, a Bojana je na drugom kraju stola nešto crtala. Svaka u svom nekom svetu, zaneta u svojim mislima... Na trenutak sam pomislila, Bože da li je to prkos, inat ili naprosto želja za samoodržanjem, želja za samoočuvanjem.

Rekla sam deci da zastanu na trenutak i da oslušnu kovitlac koji se čuje spolja, da pogledaju nas tri zanete u neke svoje svetove, nas, koje ne dodiruje taj okrutni spoljašni svet i da zapamte ovaj trenutak... Ako im nekad u životu bude teško neka se samo sete ovih nestvarnih trenutaka kad smo od straha bežale u neki svoj svet ne bi li zaštitile sebe L

Nisam želela da ovo bude tema današnjeg posta, ovo je samo crtica koju sam poželela da zabeležim zbog moje dece i koji sada sa ove distance nekome deluje možda smešno, nestvarno, neverovatno, zato i pišem, nekad će možda nekom pomoći da prebrodi nešto teško što ga je trenutno u životu snašlo.

Ovo su samo sećanja, od tada pa do skoro, retko sam se hvatala šivaće mašine, sem da nešto zakrpim, prišijem rajfešlus i sl. banalne stvari...

...sve dok u naš život nija ušla ONA, majušna, mirisna, nesvesna sebe i sveta oko sebe... LENKA, moja duša, koja me je opet pokrenula da maštam, gledam stare Burde, tražim tutorijale po netu i vadim krojeve...stvaram.

Kako je ONA postajala sve više svesna sebe, tako je počela da ŽELI... J

 


Bako, napravi mi ovo, bako napravi mi ono... J


 


Tako je sada za svoj četvrti rođendan poželela da bude Mini Maus. Htela je tortu sa Mikijem, Mini, Pajom, Patom...

Kako sam dobila zadatak, naravno, odmah sam se bacila na proučavanje likova i dela ;) Diznijevih junaka. Pročešljala sam more tutorijala sa neta, izučavala tehniku pravljenja figurica sa zadatom temom (što je inače za mene bio prilično nepoznat teren), usput sam videla i kako to izgleda na zapadu kad se slavi dečiji rođendan sa temom Miki Maus.

Ćerka je uplatila proslavu u jednoj dečijoj igraonici, gde će se pojaviti Miki Maus – ali PRAVIII J

Moj zadatak je bio da napravim tortu sa Dizni figuricama, a usput dok sam surfovala po netu naletela sam na tut za Mikijeve uši, kao i prelepe kompletiće, kostime, Mini Maus, koji se prodaju preko e-buy, koji su za nas još tako daleko... joooj kako sam poželela da i ona ima neki takav kostim...

Dala sam se u potragu po gradu za tufnicama i ustanovila da je u ovom gradu jako siromašna ponuda sa lepim pamučnim tufnastim materijalima od kojih bih joj mogla sašiti kostim.

I uopšte Beograd je postao jako siromašan sa prodavnicama gde se prodaje metražna roba. Pa šta je ovo ljudi, jel u ovom gradu više niko ništa ne šije ili su nas pojeli Kinezi sa svojom jeftinom i nekvalitetnom robom.

Elem, nađem u jednoj maloj trgovini neki tufnasti saten, prilično debeo i prilično sjajan za moj ukus, i za ovu priliku, ali po sistemu daj-šta-daš, uzmem ja taj komad i krenem u avanturu zvanu MM (čitaj dalje Miki Maus).

Prvo je valjalo napraviti MM uši J

Za to vam treba parče punijeg crnog materijala, najbolje pliš, somot, parče kartona (još bolje tankog sunđera - ako imate), rajf, makaze, šema i pištolj sa toplim lepkom.

 


Oštampajte šemu za MM uši, pa po njoj iskrojte od crnog materijala, pažljivo sastavite dva identična dela, nemojte zaboraviti da stavite karton ili sunđer između delova radi čvrstine i zalepite sa toplim lepkom po ivicama. Rajf takođe obložite sa crnim plišom i pažljivo zalepite uši za rajf. Ako ste vešti, a nije neka mudrost verujte mi, napravite i crvenu ili u boji koju volite, mašnu koju prikačite na rajf između ušiju MM.

Ovde imate puno tutorijala kako da napravite MM uši,  J

Ja sam koristila ovaj  i ovaj  gde možete naći templejt za uši i pogledati video. Odlični su i puno su mi pomogli.

E, prvi deo zadatka smo obavili ;), krenuli smo u avanturu MM rođendana, idemo dalje...

Nastavak u sledećem postu, do tada verujem da će nekome od vas koristiti ovaj tutorijal i da će se odvažiti da obraduje svoje dete.

Nemerljivo je osećanje zadovoljstva da ste nešto svojom rukom napravili, makar to i nevešto ispalo, a da ste pritom usrećili svog voljenog mališana, koji će vas sigurno nagraditi toplim, slatkim poljupcima.

Moja unukica mene jeste J

Prijatno i uživajte u stvaranju, to tako opušta i oplemenjuje čoveka!!!




17. 7. 2013.

Korpice od sira sa jajima od prepelice i mešanim povrćem




15. jula mi je bio rođendan, i kako to obično biva napravila sam mali porodični ručak ne baš da bih proslavila rođendan, odavno sam tu vrstu slavlja napustila ;) već da bi se porodično okupili za stolom, naravno, kako to tradicija nalaže, jer porodice u danšnje vreme zbog velikih obaveza, trke i jurnjave sa vremenom baš i nemaju neku čestu priliku da se skupe za neki malo svečaniji ručak...

Uglavnom se radnim danima ruča kad ko stigne i gde stigne, guta nas buka i trka novog vremena, novih tendencija, europskog radnog vremena do 17-18 časova tako da su porodična nedeljna okupljanja jedini način da se održi tradicija.

Elem, posle našeg dužeg junskog godišnjeg odmora gde smo boravili u Grčkoj 15 dana suprug i ja sa našom unukicom, i 10-ak dana u Prolom banji (više u narednom postu) red je bilo i da se malo porodično družimo oko stola.

Spremila sam ja razne đakonije, ali me je nažalost fotić izdao (sad je na popravku) kad sam se najmanje nadala, pa je ostala zabeležena samo ova korpica od sira, što me je jako rastužilo, posebno jer nisam mogla da uslikam tortu koja je bila preukusna i iznad svega fotogenična za slikanje. Ali biće i drugih prilika, pa ćemo ponoviti radnju ;)

Recept i postupak izrade ovih korpica od sira sam videla na netu odavno, i dugo planiram da ih napravim jer se brzo spremaju, ukusne su i jako dekorativno izgledaju.

Sastojci:
- 200 gr. sira koji se lepo topi-tipa kačkavalj ja sam našla od nekog manje poznatog proizvođača ali jako je ukusan i blag,
- 100 gr. kozijeg sira sa malo oštrijom aromom (ako ne volite koziji sir - nije obavezan)

Za prilog
- Mešano povrće
- Jaja prepelice

Postupak izrade:
Na krunoj strani renda narendati obe vrste sira. Zagrejati teflonski tiganj i blago ga četkicom premazati sa uljem, pa fino rasporediti sir u obliku manje palačinke. Na srednjoj temperaturi otopiti sir da se ravnomerno istopi, malo prohladiti da možete rukama da izvadite palačinku i odmag je dtaviti preko malih posudica ili čaša da bi zadržale oblik korpice. Fino doterajte nabore kao na suknjici i ostaviti u frižideru da se dobro ohladi i stegne.

Dobro je raditi sa dva tiganja jer puno brže ide i od ove količine ispadne baš puno korpica, ne bih vam tačno rekla broj jer sve zavisi od veličine posuda ili čaša na kojima ćete ih oblikovati.

Za to vreme pripremiti salaticu koju ćete servirati u korpicama.

Ja sam ovog puta spremila mešano povrće i jaja od prepelice, a vi možete i nešo drugo po vašem izboru.

Korpice su odlične, ne propuštaju i ne tope se od ovog priloga i jako su zgodne za neka slavlja jer se mogu pripremiti i napuniti dosta ranije, a mogu da posluže i kao samostalan obrok.

Prijatno!!!





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Printfriendly

Print Friendly and PDF