Pomoću štapa i kanapa

  

 

Moja ponosna princezica J

Verovatno se pitate dragi moji čitaoci gde sam do sada, odavno nisam objavila ni jedan post, pa evo da vam kažem o čemu se radi.

Leto i godišnji odmor smo provodili sa našom unukicom, malo na moru, malo u porodičnoj kući u Prolom banji, kuvalo se, spremalo, fotkalo, ali nisam stigla da malo sredim fotografije i da objavim recepte.

Leto je bilo divno, ali kratko. Meni je uvek žao kad prođe i kad stignu jesenje kiše, nekako osaćam izdanom, kao da nam samo protrči i izmigolji se kroz prste i dok se osvrnemo, već ga nema.

Imam puno neobjavljenih postova, slika i recepata, sve to čeka negde u draftu vreme kad budem mogla malo da se posvetim blogu.

Ovog leta sam u sebi otkrila neku novu crtu - kreativnost. Možda je ona uvek bila tu i strpljivo čekala da se izdogađaju neke životne stvari i okolnosti pa da se stidljivo pojavi, viruckajući iz prikrajka. Zapravo kad su deca bila mala, živeli smo daleko, na moru, ja sam im često šila haljinice, heklala aplikacije koje sam našivala na njihove komade garderobe, radila poentles, makrame, plela .... ali to nikad nisam doživljavala kao kreativnost, već kao potrebu da ubijem slobodno vreme i da zaposlim ruke... pa ko u to vreme nije radio ručne radove, šio, pleo, heklao...

Ta potreba me je vremenom napustila i ponovo se vratila za vreme bonbardovanja, kad sam bežeći od straha šila do besvesti, bilo je fala bogu jeftinih materijala na kilo da se kupe, vukla sam ih u ogromnim kesama-džakovima, neki i dan danas strpljivo čekaju svoj red.

Sećam se jedne besane noći, kad su besomučno tukli Beograd, da sam mislila da je kraj sveta, stakla su se tresla, zvonila a u našoj maloj kuhinji za kuhinjskim stolom, ja sam deci šila kupaće kostime...J!? valjalo je misliti na leto koje dolazi a ne na tmurnu mračnu noć zasutu jezivim bombama. Jelena je bila na drugoj godini farmacija, sedela je do mene i čitala neku knjigu, a Bojana je na drugom kraju stola nešto crtala. Svaka u svom nekom svetu, zaneta u svojim mislima... Na trenutak sam pomislila, Bože da li je to prkos, inat ili naprosto želja za samoodržanjem, želja za samoočuvanjem.

Rekla sam deci da zastanu na trenutak i da oslušnu kovitlac koji se čuje spolja, da pogledaju nas tri zanete u neke svoje svetove, nas, koje ne dodiruje taj okrutni spoljašni svet i da zapamte ovaj trenutak... Ako im nekad u životu bude teško neka se samo sete ovih nestvarnih trenutaka kad smo od straha bežale u neki svoj svet ne bi li zaštitile sebe L. 

Nisam želela da ovo bude tema današnjeg posta, ovo je samo crtica koju sam poželela da zabeležim zbog moje dece i koji sada sa ove distance nekome deluje možda smešno, nestvarno, neverovatno, zato i pišem, nekad će možda nekom pomoći da prebrodi nešto teško što ga je trenutno u životu snašlo.

Ovo su samo sećanja, od tada pa do skoro, retko sam se hvatala šivaće mašine, sem da nešto zakrpim, prišijem rajfešlus i sl. banalne stvari...

...sve dok u naš život nija ušla ONA, majušna, mirisna, nesvesna sebe i sveta oko sebe... LENKA, moja duša, koja me je opet pokrenula da maštam, gledam stare Burde, tražim tutorijale po netu i vadim krojeve...stvaram.

Kako je ONA postajala sve više svesna sebe, tako je počela da ŽELI... J

 

Bako, napravi mi ovo, bako napravi mi ono... J

 

Tako je sada za svoj četvrti rođendan poželela da bude Mini Maus. Htela je tortu sa Mikijem, Mini, Pajom, Patom...

Kako sam dobila zadatak, naravno, odmah sam se bacila na proučavanje likova i dela ;) Diznijevih junaka. Pročešljala sam more tutorijala sa neta, izučavala tehniku pravljenja figurica sa zadatom temom (što je inače za mene bio prilično nepoznat teren), usput sam videla i kako to izgleda na zapadu kad se slavi dečiji rođendan sa temom Miki Maus.

Ćerka je uplatila proslavu u jednoj dečijoj igraonici, gde će se pojaviti Miki Maus – ali PRAVIII J

Moj zadatak je bio da napravim tortu sa Dizni figuricama, a usput dok sam surfovala po netu naletela sam na tut za Mikijeve uši, kao i prelepe kompletiće, kostime, Mini Maus, koji se prodaju preko e-buy, koji su za nas još tako daleko... joooj kako sam poželela da i ona ima neki takav kostim...

Dala sam se u potragu po gradu za tufnicama i ustanovila da je u ovom gradu jako siromašna ponuda sa lepim pamučnim tufnastim materijalima od kojih bih joj mogla sašiti kostim.

I uopšte Beograd je postao jako siromašan sa prodavnicama gde se prodaje metražna roba. Pa šta je ovo ljudi, jel u ovom gradu više niko ništa ne šije ili su nas pojeli Kinezi sa svojom jeftinom i nekvalitetnom robom.

Elem, nađem u jednoj maloj trgovini neki tufnasti saten, prilično debeo i prilično sjajan za moj ukus, i za ovu priliku, ali po sistemu daj-šta-daš, uzmem ja taj komad i krenem u avanturu zvanu MM (čitaj dalje Miki Maus).

Prvo je valjalo napraviti MM uši J

Za to vam treba parče punijeg crnog materijala, najbolje pliš, somot, parče kartona (još bolje tankog sunđera - ako imate), rajf, makaze, šema i pištolj sa toplim lepkom.

 

Oštampajte šemu za MM uši, pa po njoj iskrojte od crnog materijala, pažljivo sastavite dva identična dela, nemojte zaboraviti da stavite karton ili sunđer između delova radi čvrstine i zalepite sa toplim lepkom po ivicama. Rajf takođe obložite sa crnim plišom i pažljivo zalepite uši za rajf. Ako ste vešti, a nije neka mudrost verujte mi, napravite i crvenu ili u boji koju volite, mašnu koju prikačite na rajf između ušiju MM.

Ovde imate puno tutorijala kako da napravite MM uši,  J

Ja sam koristila ovaj  i ovaj  gde možete naći templejt za uši i pogledati video. Odlični su i puno su mi pomogli.

E, prvi deo zadatka smo obavili ;), krenuli smo u avanturu MM rođendana, idemo dalje...

Nastavak u sledećem postu, do tada verujem da će nekome od vas koristiti ovaj tutorijal i da će se odvažiti da obraduje svoje dete.

Nemerljivo je osećanje zadovoljstva da ste nešto svojom rukom napravili, makar to i nevešto ispalo, a da ste pritom usrećili svog voljenog mališana, koji će vas sigurno nagraditi toplim, slatkim poljupcima.

Moja unukica mene jeste J

Prijatno i uživajte u stvaranju, to tako opušta i oplemenjuje čoveka!!!

Korpice od sira sa jajima od prepelice i mešanim povrćem

15. jula mi je bio rođendan, i kako to obično biva napravila sam mali porodični ručak ne baš da bih proslavila rođendan, odavno sam tu vrstu slavlja napustila ;) već da bi se porodično okupili za stolom, naravno, kako to tradicija nalaže, jer porodice u danšnje vreme zbog velikih obaveza, trke i jurnjave sa vremenom baš i nemaju neku čestu priliku da se skupe za neki malo svečaniji ručak...

Uglavnom se radnim danima ruča kad ko stigne i gde stigne, guta nas buka i trka novog vremena, novih tendencija, europskog radnog vremena do 17-18 časova tako da su porodična nedeljna okupljanja jedini način da se održi tradicija.

Elem, posle našeg dužeg junskog godišnjeg odmora gde smo boravili u Grčkoj 15 dana suprug i ja sa našom unukicom, i 10-ak dana u Prolom banji (više u narednom postu) red je bilo i da se malo porodično družimo oko stola.

Spremila sam ja razne đakonije, ali me je nažalost fotić izdao (sad je na popravku) kad sam se najmanje nadala, pa je ostala zabeležena samo ova korpica od sira, što me je jako rastužilo, posebno jer nisam mogla da uslikam tortu koja je bila preukusna i iznad svega fotogenična za slikanje. Ali biće i drugih prilika, pa ćemo ponoviti radnju ;)

Recept i postupak izrade ovih korpica od sira sam videla na netu odavno, i dugo planiram da ih napravim jer se brzo spremaju, ukusne su i jako dekorativno izgledaju.

Sastojci:

- 200 gr. sira koji se lepo topi-tipa kačkavalj ja sam našla od nekog manje poznatog proizvođača ali jako je ukusan i blag,

- 100 gr. kozijeg sira sa malo oštrijom aromom (ako ne volite koziji sir - nije obavezan)

Za prilog

- Mešano povrće

- Jaja prepelice

Postupak izrade:

Na krunoj strani renda narendati obe vrste sira. Zagrejati teflonski tiganj i blago ga četkicom premazati sa uljem, pa fino rasporediti sir u obliku manje palačinke. Na srednjoj temperaturi otopiti sir da se ravnomerno istopi, malo prohladiti da možete rukama da izvadite palačinku i odmag je dtaviti preko malih posudica ili čaša da bi zadržale oblik korpice. Fino doterajte nabore kao na suknjici i ostaviti u frižideru da se dobro ohladi i stegne.

Dobro je raditi sa dva tiganja jer puno brže ide i od ove količine ispadne baš puno korpica, ne bih vam tačno rekla broj jer sve zavisi od veličine posuda ili čaša na kojima ćete ih oblikovati.

Za to vreme pripremiti salaticu koju ćete servirati u korpicama.

Ja sam ovog puta spremila mešano povrće i jaja od prepelice, a vi možete i nešo drugo po vašem izboru.

Korpice su odlične, ne propuštaju i ne tope se od ovog priloga i jako su zgodne za neka slavlja jer se mogu pripremiti i napuniti dosta ranije, a mogu da posluže i kao samostalan obrok.

Prijatno!!!

Veknica od dve vrste mesa

Sastojci:

500 gr. pileće belo meso

500 gr. svinjske šnicle od buta

200 gr. mesnate suve slanine

100 gr. kačkavalja, trapista ili nekog sličnog sira

3 kaike senfa

100 gr. majoneza

4-5 češnja belog luka

10-ak komada suvih šljiva bez koštica

so, biber, začini, majčina dušica, nana

10-ak pečenih crvenih paprika,

malo maslinovog ulja

Postupak:

Piletinu i svinjske šnicle začiniti po ukusu solju, biberom i začinom, pa dodati senf, majonez, majčinu dušicu, nanu, 1-2 češnja seckanog belog luka i par kapi maslinovog ulja, pa ostaviti u frižider 2-3 sata da se marinira.

Za to vreme ispeći paprike, oljuštiti i očistiti ih od semena.

Usku, dugačku modlu za srneća leđa obložiti pokvašenim pek papirom, pa poređati papriku ali tako da se preklapa i da krajevi prelaze preko modle. Narandati polovinu sira, preko poređati pola slaninice, svinjske šnice, pobacati suve šljive i 3-4 češnja belog luka. 

Zatim rasporediti belo meso, opet šnicle, slaninicu, pa rendani kačkavalj. 

Pažljivo zatvoriti sa paprikom i celu modlu staviti u veću posudu sa vrućom vodom.

Peći sat i 15 minuta na 180 stepeni, ukoliko je potrebno dolivati vodu u posudu. Proveriti viljuškom pred kraj pečenja da li je meso pečeno. Kad se veknica ispeče, ostaviti da se prohladi, pa je pažljivo izručiti na tanjir za serviranje. 

Ukoliko ima dosta soka, odliti višak, koji možete preliti preko pečenog povrća.

Meso je sočno, ukusno, i pogodno za svečaniji ručak.

Služiti uz mešano povrće i sezonsku salatu.

Prijatno!!!

Starinska torta

Mamina starinska torta, torta nad svim tortama, neponovljiva i neprevazidjena. Omiljena u našoj porodici, medju prijateljima i rodjacima. Zna se kad su neka veća porodična slavlja, okupljanja, ona je uvek tu da ulepša naše trenutke. Vrlo je velika, izdašna, čvrsta, pogodna za transport, pa je gost i na svadbama koje su van Beograda, izdržljiva je i zna da prevali i stotine kilometara da se ne ''mrdne''.

Eto takva je mamina starinska torta, ispisana na već izbledelom, požutelom papiru, slova se skoro i ne vide, pa se našla i ovde da se sačuva, da se ne zaboravi!

Sastojci za kore x 3:

5 belanca

5 kašike šećera

50 gr. seckanih oraha

125 gr. seckanih smokava

2 kašike brašna

Fil I:

15 žumanca

10 kašike šećera

1 puter (250 gr.)

Fil II:

300 gr. šlaga

4 dl. Gazirane vode

200 gr. bele čokolade

I još treba (za prelivanje kora):

200 gr. čokolade

40 gr. putera

4 kaš. ulja

Postupak:

Priprema kora:

Umutiti belanaca sa šećerom dok ne postanu sjajna i čvrsta. Lagano ručno umešati seckane orahe, seckane smokave i brašno. Ispeći 3 takve kore. Peći u plehu koji ste obložili pek papirom, 15-20 minuta na 160 stepeni dok blago ne porumeni, zavisi od vase rerne. Pazite da se ne presuši.

Na pari istopiti 200 gr čokolade, 40 gr putera i 4 kašike ulja i preliti preko sve tri kore  i ostaviti da se čokolada stegne.

Fil I: Umutiti 15 žumanaca sa 10 kašika šećera i kuvati na pari dok se šećer ne istopi. Kad se  ohladi dodati jedan umućen puter.

Fil II: Umutiti šlag sa gaziranom vodom pa dodati belu istopljenu čokoladu.

Filovati: Kora prelivena čokoladom, fil I, fil II, kora prelivena čokoladom,, fil I, fil II, kora prelivena čokoladom,, fil I, fil II.

Ovde je rađena sa četri korice.

Prijatno!!!

Jedemo ''Nosonju'' ;))

Deca su vam slaboješna, nemaju apetita? Potrudite se malo i napravite im privlačan obrok po njihovoj meri. To mogu da budu viršlice, kajgana od jaja prepelice, malo rendanog kačkavalja za oči i par maslina uz to. 

Da znam da sve nije tako zdravo, pogotovo viršle, koje su tako izvikane kao nezdrave i ne znamo od čega su sve napravljene... ali deca ih prosto obožavaju i ako je vaše dete probirljivo na hranu, a ne znate šta ćete, pa ponekad mogu i viršle da prođu (da one uvek prolaze), a uz to im smućkajte i kajganu od jaja prepelica i po koju maslinu. 

Malo drugačije to treba da izgleda od standardnih obroka koji bi vi pojeli. Pustite mašti na volju i uživajte dok vidite čaroban osmeh na licu vašeg deteta dok zadovoljno mljacka svog ''nosonju''

Prijatno i uživajte dok pripremate obroke za vaše najmilije, najmlađe i najslađe!!!