Poslednjih par meseci posle Nove godine bilo je jako puno lepih nagrada. Neke od njih sam i ja dobila, ali zbog privatnih problema i obaveza nisam stigla da se zahvalim svim dragim blogericama koje su me počastvovale ovako lepom pažnjom. Puno hvala na divnim nagradama:
- Marini sa njenim čarobnim Blogom http://marimilocakedesign.se/
- Maji - čak 2 nagrade - mladoj vrednici http://majinakuhinja.blogspot.com/
- Sonji sa prekrasnim kolačićima http://sonja-kolacici.blogspot.com/
- Olgici sa slatkim, slatkim Blogom http://slatkisvet.blogspot.com/
- Svetlani sa zanimljvim receptima http://mojanoblica.blogspot.com/
- Zori koja mi je isto darivala dve nagrade http://zorinirecepti.blogspot.com/
- Marijana mladoj Blogerici kojoj odlično ide od ruke blogovanje http://marijaninaknjigarecepata.blogspot.com/
A sad kako ja vidim sebe: mislim da sam jako nežna, emotivna, druželjubiva osoba, nekad kao mlada volela sam dosta da se smejem, pa sam bila omiljena u društvu, sad me malo život zgazio i ne smejem se više, bar ne onako kao pre, uvek sa dozom neke sete i knedlom u grlu je moj smeh začinjen... A zašto....?
Pre šest meseci sam izgubila rođenog brata koga sam volela više nego sebe, kao da je sa njim otišao i deo mene, mog smeha, radosti... tuga će ostati za ceo život, a mi moramo dalje da živimo sa tom tugom i osećajem praznine u srcu koju je on ostavio... i depresija... sa kojom se borim od kad ga nema...
Jedino mi srce ispunjava radošću i srečom moja mala unukica koja danas puni 18 meseci, pa baka mora neki kolač da napravi u njenu čast... od tuge i depresije leči me osim milih ručica i cvrkutavog glasića moje SREĆICE, nežnost i razumevanje mojih ćerki, supruga i roditelja, i naravno na kraju moja kuhinja u koj često bežim kad mi je teško i kad ne želim da neko od njih vidi moju tugu, bol, suzu u oku...
Etooo... više ne mogu da pišem... ne vidim slova od suza, i izvinite drage moje blogerice ako sam vas rastužila ovim redovima... puno vas sve volim, i šaljem vam svima jednu prekrasnu nagradu, jer sve to zaslužujete!!!
