Moja ponosna princezica J
Verovatno se pitate dragi moji čitaoci gde sam do sada, odavno nisam
objavila ni jedan post, pa evo da vam kažem o čemu se radi.
Leto i godišnji odmor smo provodili sa našom unukicom, malo na moru,
malo u porodičnoj kući u Prolom banji, kuvalo se, spremalo, fotkalo, ali nisam
stigla da malo sredim fotografije i da objavim recepte.
Leto je bilo divno, ali kratko. Meni je uvek žao kad prođe i kad stignu
jesenje kiše, nekako osaćam izdanom, kao da nam samo protrči i izmigolji se
kroz prste i dok se osvrnemo, već ga nema.
Imam puno neobjavljenih postova, slika i recepata, sve to čeka negde u
draftu vreme kad budem mogla malo da se posvetim blogu.
Ovog leta sam u sebi otkrila neku novu crtu - kreativnost. Možda je ona
uvek bila tu i strpljivo čekala da se izdogađaju neke životne stvari i
okolnosti pa da se stidljivo pojavi, viruckajući iz prikrajka. Zapravo kad su
deca bila mala, živeli smo daleko, na moru, ja sam im često šila haljinice,
heklala aplikacije koje sam našivala na njihove komade garderobe, radila
poentles, makrame, plela .... ali to nikad nisam doživljavala kao kreativnost,
već kao potrebu da ubijem slobodno vreme i da zaposlim ruke... pa ko u to vreme
nije radio ručne radove, šio, pleo, heklao...
Ta potreba me je vremenom napustila i ponovo se vratila za vreme
bonbardovanja, kad sam bežeći od straha šila do besvesti, bilo je fala bogu
jeftinih materijala na kilo da se kupe, vukla sam ih u ogromnim
kesama-džakovima, neki i dan danas strpljivo čekaju svoj red.
Sećam se jedne besane noći, kad su besomučno tukli Beograd, da sam
mislila da je kraj sveta, stakla su se tresla, zvonila a u našoj maloj kuhinji
za kuhinjskim stolom, ja sam deci šila kupaće kostime...J!? valjalo je misliti na leto koje dolazi a ne
na tmurnu mračnu noć zasutu jezivim bombama. Jelena je bila na drugoj godini
farmacija, sedela je do mene i čitala neku knjigu, a Bojana je na drugom kraju
stola nešto crtala. Svaka u svom nekom svetu, zaneta u svojim mislima... Na
trenutak sam pomislila, Bože da li je to prkos, inat ili naprosto želja za
samoodržanjem, želja za samoočuvanjem.
Rekla sam deci da zastanu na trenutak i da oslušnu kovitlac koji se čuje
spolja, da pogledaju nas tri zanete u neke svoje svetove, nas, koje ne dodiruje
taj okrutni spoljašni svet i da zapamte ovaj trenutak... Ako im nekad u životu
bude teško neka se samo sete ovih nestvarnih trenutaka kad smo od straha bežale
u neki svoj svet ne bi li zaštitile sebe L.
Nisam želela da ovo bude tema današnjeg posta, ovo je samo crtica koju
sam poželela da zabeležim zbog moje dece i koji sada sa ove distance nekome
deluje možda smešno, nestvarno, neverovatno, zato i pišem, nekad će možda nekom
pomoći da prebrodi nešto teško što ga je trenutno u životu snašlo.
Ovo su samo sećanja, od tada pa do skoro, retko sam se hvatala šivaće
mašine, sem da nešto zakrpim, prišijem rajfešlus i sl. banalne stvari...
...sve dok
u naš život nija ušla ONA, majušna, mirisna, nesvesna sebe i sveta oko sebe...
LENKA, moja duša, koja me je opet pokrenula da maštam, gledam stare Burde,
tražim tutorijale po netu i vadim krojeve...stvaram.
Kako je ONA postajala sve više svesna sebe, tako je počela da ŽELI... J
Bako, napravi mi ovo, bako napravi mi ono... J
Tako je sada za svoj četvrti rođendan poželela da bude Mini Maus. Htela
je tortu sa Mikijem, Mini, Pajom, Patom...
Kako sam dobila zadatak, naravno, odmah sam se bacila na proučavanje
likova i dela ;) Diznijevih junaka. Pročešljala sam more tutorijala sa neta,
izučavala tehniku pravljenja figurica sa zadatom temom (što je inače za mene
bio prilično nepoznat teren), usput sam videla i kako to izgleda na zapadu kad
se slavi dečiji rođendan sa temom Miki Maus.
Ćerka je uplatila proslavu u jednoj dečijoj igraonici, gde će se
pojaviti Miki Maus – ali PRAVIII J
Moj zadatak je bio da napravim tortu sa Dizni figuricama, a usput dok
sam surfovala po netu naletela sam na tut za Mikijeve uši, kao i prelepe
kompletiće, kostime, Mini Maus, koji se prodaju preko e-buy, koji su za nas još
tako daleko... joooj kako sam poželela da i ona ima neki takav kostim...
Dala sam se u potragu po gradu za tufnicama i ustanovila da je u ovom
gradu jako siromašna ponuda sa lepim pamučnim tufnastim materijalima od kojih
bih joj mogla sašiti kostim.
I uopšte Beograd je postao jako siromašan sa prodavnicama gde se prodaje
metražna roba. Pa šta je ovo ljudi, jel u ovom gradu više niko ništa ne šije
ili su nas pojeli Kinezi sa svojom jeftinom i nekvalitetnom robom.
Elem, nađem u jednoj maloj trgovini neki tufnasti saten, prilično debeo
i prilično sjajan za moj ukus, i za ovu priliku, ali po sistemu daj-šta-daš,
uzmem ja taj komad i krenem u avanturu zvanu MM (čitaj dalje Miki Maus).
Prvo je valjalo napraviti MM uši J
Za to vam treba parče punijeg crnog materijala, najbolje pliš, somot,
parče kartona (još bolje tankog sunđera - ako imate), rajf, makaze, šema i pištolj sa toplim
lepkom.
Oštampajte šemu za MM uši, pa po njoj iskrojte od crnog materijala,
pažljivo sastavite dva identična dela, nemojte zaboraviti da stavite karton ili
sunđer između delova radi čvrstine i zalepite sa toplim lepkom po ivicama. Rajf
takođe obložite sa crnim plišom i pažljivo zalepite uši za rajf. Ako ste vešti,
a nije neka mudrost verujte mi, napravite i crvenu ili u boji koju volite, mašnu
koju prikačite na rajf između ušiju MM.
Ja sam koristila ovaj i ovaj gde možete naći templejt za uši i pogledati video. Odlični su i puno su mi
pomogli.
E, prvi deo zadatka smo obavili ;), krenuli smo u avanturu MM rođendana,
idemo dalje...
Nastavak u sledećem postu, do tada verujem da će nekome od vas koristiti
ovaj tutorijal i da će se odvažiti da obraduje svoje dete.
Nemerljivo je osećanje zadovoljstva da ste nešto svojom rukom napravili,
makar to i nevešto ispalo, a da ste pritom usrećili svog voljenog mališana,
koji će vas sigurno nagraditi toplim, slatkim poljupcima.
Moja unukica mene jeste J
Prijatno i uživajte u stvaranju, to tako opušta i oplemenjuje čoveka!!!